Kurt Bassuener: Brisel nije upozorio Vučića da menja svoju politiku 

Kompas: Kakvu poruku šalju lideri Evropske unije sastankom sa Aleksandrom Vučićem?

Kurt Bassuener: U trenutku kada su protesti koje predvode studenti (a sada imaju mnogo širu popularnu podršku) u toku, a njihovi zahtevi za pravdom, odgovornošću, depolitizovanjem i funkcionisanjem institucija nisu ispunjeni, ovaj sastanak na visokom nivou i susreti bi – u najmanju ruku – trebalo bi da budu prepoznati kao podrška koju EU institucije daju Vučićevoj vladi.

Upotreba „zvučnog topa“ trebalo je da izazove uzbunu u Briselu. Međutim, Vučić je osnažen godinama indulgencije koju dobija od EU i šire zapadne zajednice, uključujući i one za napad u Banjskoj u septembru 2023. godine. Ovo šalje signal da EU institucije izgleda deluju kao da su odlučne da brane ono što očigledno smatraju već uloženim sredstvima u njegov režim.

Činjenica da sastanak predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen i predsednika Evropskog saveta Antonia Coste sa Vučićem nije uključivao uobičajene medijske konferencije implicira da su sarađivali na zaštiti Vučića – a možda i sebe – od potencijalno neprijatnih pitanja.

Na nepovoljan tajming za ovaj susret ukazalo je i tridesetak poslanika Evropskog parlamenta. Oni su Ursuli von der Leyen prošle nedelje poslali pismo u kome su tražili da sastanak sa Vučićem otkaže. Istakli su da bi održavanje takvog sastanka „u ovom kritičnom trenutku“ moglo dodatno da ojača „percepciju da EU ignoriše demokratsko nazadovanje“, a istovremeno „ozbiljno udalji“ građane Srbije od EU.

Da li se slažete sa njihovom ocenom, i mislite li da je Ursula von der Leyen trebalo da uvaži njihov apel?

Potpuno se slažem sa argumentima poslanika Evropskog parlamenta. Ovaj sastanak dodatno produbljuje već narušenu kredibilnost Unije, ne samo kod građana Srbije koji se zalažu za njene proklamovane vrednosti, već i šire u regionu, gde građani koji se zalažu za demokratiju, transparentnost, vladavinu prava i ljudsko dostojanstvo sve više osećaju da ih EU (i šira zapadna zajednica) izneveravaju.

Mi u DPC-u smo pokušali da dokumentujemo ovu prazninu (više na linku) i u trenutku kada je za vlastitu bezbednost Evrope, tokom ere Trampa, trebalo da iskoristi svoju potencijalnu komparativnu prednost – svoje proklamovane vrednosti – protiv geopolitičkih suparnika, ona i dalje produbljuje rascep sa jedinom stvarnom potencijalnom izborničkom grupom: narodima Zapadnog Balkana, a ne njihovim liderima.

Takođe je značajno što nijedan član EPP-a (Evropske narodne partije koja okuplja hrišćansko-demokratske i konzervativne stranke u EU)  nije potpisao ovo pismo.

Juče, tokom većeg dela dana, nije bilo jasnih informacija o temama koje će biti razmatrane na sastanku. Čak ni portparolka Paola Pinho nije imala konkretan odgovor kada su je novinari pitali o tome. Nakon sastanka, Aleksandar Vučić je izjavio o čemu se razgovaralo, dok je Ursula von der Leyen na društvenoj mreži X poručila: „Budućnost Srbije je u EU.“

Kako tumačite ove poruke? Smatrate li da je ovo bio samo rutinski razgovor? Ili mislite da su EU lideri, ipak, zauzeli čvršći i odlučniji stav iza zatvorenih vrata?

Takve besmislene izjave postale su primeri zombi politike prema regionu.

Ako je Vučić dobio opomenu ili upozorenje da menja svoju politiku, ne vidim nikakve naznake toga do sada. Sa stanovišta današnjeg dana, čini se da je ovo samo nastavak iste Vučićevske politike. Nadam se da će neki lideri članica EU u narednim danima zauzeti suštinsku poziciju. Do sada, sve je išlo u istom pravcu.

Ipak, postoji izvesno implicirano nezadovoljstvo u primedbama von der Leyen i Coste. To se odnosi na poruku  predsednice Evropske komisije da “Srbija treba da ispuni reforme EU, a posebno da preduzme odlučne korake ka slobodi medija, borbi protiv korupcije i izbornoj reformi.” Pitanje je da li je na sastanku primenjen pravi pritisak – i da li će biti posledica po Vučića i njegovu vlast ako ne bude promena u praksi vlade. 

U januaru ste za EUobserver napisali članak pod naslovom “Zašto EU ignoriše studentske proteste u Srbiji?” Smatrate li da EU i dalje ignoriše razmere protesta i nezadovoljstva u Srbiji i šta bi trebalo da preduzme?

EU institucije su kao i vlade država članica. Ima zakonodavaca, naročito u Evropskom parlamentu, ali i u nacionalnim skupštinama, koji već duže vreme iznose kritiniji stav prema Vučićevoj vladi.

Mislim da EU treba da ojača svoju sposobnost da obeshrabri Vučića u njegovoj sposobnosti da stvara nestabilnost na Zapadnom Balkanu, jačanjem svog odvraćajućeg stava u Bosni i na Kosovu, kao deo opšteg preispitivanja politike u regionu. Činjenica je da je Zapadni Balkan jedini region u kojem EU trenutno može biti odlučujuća. Ali da bi to postigla, biće potrebno imati volje – i razviti drugačiju izborničku grupu, umesto lidera koji su se pojavili nakon 1990-ih, širom regiona. Bar implicitno – a po mogućstvu, otvoreno – to bi značilo priznanje da je dosadašnji pristup bio pogrešan.

Šta bi to konkretno značilo za Srbiju? To bi značilo jasno da samo Srbija koja se pridržava Kopenhagenskih kriterijuma i koja može imati direktne i ravnopravne odnose sa svim svojim susedima može postati deo EU, koja će morati ponovo da se posveti svojim osnivačkim vrednostima kako bi preživela pretnje sa istoka, zapada i iznutra. Dakle, autoritarno ponašanje prema građanima, medijima, političkim protivnicima je diskvalifikujuće, kao i otvoreni iredentizam, kao što je koncept „Srpski svet“. To bi bio iskren pristup.

J. L. / Kompas

Pročitajte i: