Kucnuo je čas da opet pomerimo sat

U noći između 30. i 31. marta pomeraju se kazaljke, dva sata postaje tri i počinje letnje računanje vremena. Oni revnosni nekada su kazaljke pomerali u real time-u, spavalice bi to radile sutradan, a danas za nas to rade pametni telefoni (časovnike na šporetima i dalje podešavamo sami). Ako u nedelju imamo nekih obaveza rano ujutru, spavaćemo sat vremena manje, ali će nam zato dan biti duži.

Zbog čega je uvedeno i ko je prvi počeo

Osnovna ideja za uvođenje letnjeg vremena bila da se dnevna svetlost što bolje iskoristi. Leti su dani duži, zbog čega se jedan jutarnji sat pomera unapred, kako bi mrak pao što kasnije.

Prva koja je uvela letnje računanje vremena bila je Nemačka i to 1916. godine. Sledile su je Velika Britanija i Rusija, a potom SAD i gotovo sve ostale evropske zemlje. 

Letnje računanje vremena u tadašnju Socijalističku Fedreativnu Republiku Jugoslaviju stiglo je tek 27. marta 1983. godine.

Ko više ne pomera

Rusija je prestala 2011. godine, a časovnici se ne pomeraju ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, skoro svim afričkim zemljama. Sat ne diraju ni zemlje na ekvatoru, gde dnevnog svetla ima približno jednako tokom cele godine, a isto je i u Arizoni i na Havajima.

Evropski parlament je 2019. podržao predlog o ukidanju sezonskog pomeranja sata, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena. Međutim, do konačne odluke nikada nije došlo, jer je u martu 2020. proglašena pandemija korona virusa, pa ovo više nije bilo prioritetno pitanje.

Negativne i pozitivne strane

Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja su naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi: negativne promene bioritma, glavobolje, poremećaj sna, a ustanovljeno je da je pomeranje sata vinovnik brojnih saobraćajnih i drugih nezgoda.

Gledano s pozitivnije strane, za nedelju se prognozira lepo i toplo vreme i imaćemo sat više da uživamo u suncu. (Kompas)

Pročitajte i: