Ko spava bolje – muškarci ili žene?
Nova studija otkriva razlike u dužini spavanja između muškaraca i žena. Rezultati bi mogli da imaju važne implikacije za biomedicinska istraživanja sna koja su se decenijama oslanjala prvenstveno na muškarace.
Hormoni, poput estrogena i kortizola, takođe utiču na kvalitet sna. Na primer, žene češće imaju lošiji san tokom menstrualnog ciklusa kada su estrogen i progesteron na najnižim nivoima. (Foto: Envato)
Istraživanje mehanizama i obrazaca spavanja sve je temeljnije poslednjih godina. Naime, na hiljade studija na životinjama obavlja se u cilju ispitivanja uticaja kvaliteta sna na rizik od bolesti poput dijabetesa, gojaznosti, Alchajmera i poremećaja imuniteta. Proces istraživanja ide i u obratnom smeru – koliko i kako bolesti utiču na spavanje.
Kod muškaraca i žena, utvrđeni su različiti obrasci spavanja i to se često pripisuje faktorima životnog stila, prenosi RTS.
Miševi su obično prvi koji se koriste za kontrolu dejstva i nuspojava određenih lekova, pa tako i onih za spavanje. Međutim, brojni rezultati su pod znakom pitanja zbog odsustva ženskih jedinki.
Polne razlike u spavanju kod miševa
„Otkrili smo da najčešće korišćen tip miševa u biomedicinskim istraživanjima ima polno specifično ponašanje. Ako se ne uzmu u obzir te polne razlike, podaci se mogu pogrešno protumačiti“, naveli su istraživači.
Utvrđeno je da su mužjaci spavali oko 670 minuta dnevno, što je sat duže nego kod ženki. Dodatno spavanje bila je ne-REM faza sna, tokom kojeg telo radi na svom oporavku.
Osim toga, miševi mužjaci spavaju u kontinuitetu, dok su ženke imale kraće i fragmentirane cikluse spavanja. Ova razlika nije specifična samo za miševe, već je uočena i kod drugih životinja (vinske mušice, pacovi, i ptice).
Iz biološke perspektive, ženke i treba da su osetljivije u pogledu uticaja okruženja i da se probude kad je potrebno jer obično one paze na mladunce.
„Ako bismo svi spavali čvrsto kao muškarci, možda ne bismo napredovali kao vrsta?“, pita se Rou.
A kako rešiti problem polne pristrasnosti u istraživanjima?
Istraživači se nadaju i očekuju da će njihovi rezultati inspirisati dalje proučavanje temeljnih bioloških razlika među polovima kada je spavanje u pitanju.
Simuliranje tretmana za spavanje koji je najbolje delovao kod ženskih jedinki najbolje rezultate je dao upravo onda kada je uzorak jedinki ravnomerno sastavljen – od istog broja mužjaka i ženki.
Put od testiranja do primene leka, i različitih terapija obično traje decenijama. Ono što deluje kod životinja često nije uspešno u kliničkim ispitivanjima kod ljudi. Da li je tako mnogo vremena potrebno upravo zato što pol nije dovoljno uzet u obzir – pitaju se istraživači.
Autori studije zato ohrabruju istraživače da uključuju oba pola jednako kad je to moguće, analiziraju podatke za muškarce i žene odvojeno i preispitaju ranije studije u kojima je to bilo obratno.
Kompas/RTS