Ko ima najveće i najniže penzije u Evropi i koliko Srbija zaostaje za prosekom?

Penzije, koje zavise od prethodnih primanja pojedinca, uglavnom su glavni izvor prihoda za Evropljane starije od 65 godina. Međutim, manje od polovine korisnika penzije u EU misli da će imati dovoljno novca za udoban život u penziji, prenosi Forbes Srbija.

U nekoliko evropskih zemalja ovaj nivo poverenja je samo 30% ili niži, što izaziva zabrinutost o adekvatnosti penzija.

Velike razlike u penzijama širom Evrope

Podaci Eurostata iz 2021. godine pokazuju velike razlike u penzijama širom Evrope. Euronews Business je pojednostavio podatke i konvertovao godišnji prihod od penzije u mesečne iznose. Iako je reč o podacima za 2021. oni su dovoljno indikativni da pokažu razlike među zemljama.

Prosečni bruto mesečni izdaci za starosne penzije po korisniku u EU su, na primer, 2021. godine u Luksemburgu iznosili 2.575 evra, a u Bugarskoj 226 evra. Prosek u EU iznosio je 1.224 evra.

Ako se uzme u obzir šire Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA) i zemlje kandidati za članstvo u EU, najveći prosek je prijavio Island – 2.762 evra. Najniži prosek imala je Albanija, tačnije 131 evro.

Prosečne penzije „velike četvorke“ Evrope premašuju prosek EU

Penzija po primaocu je takođe premašila prosek u svim zemljama „velike četvorke“ EU. Među njima, Italija je prijavila najveću penziju – 1.561 evro, dok su Francuska, Španija i Nemačka pokazale skoro iste vrednosti, svaka oko 1.450 evra.

Nordijske zemlje su na vrhu sa prosečnim penzijama većim od proseka „velike četvorke“. Znatno iznad proseka je i penzija u susednoj Austriji, gde je 2021. iznosila 1.962 evra.

Srbija pri dnu liste

Balkanske zemlje, uključujući Srbiju, nalaze se na dnu ove liste. Prosečna potrošnja na penzije u Luksemburgu bila je skoro 11 puta veća nego u Bugarskoj, što ukazuje na velike razlike. Čak i ako isključimo Luksemburg kao izuzetak, prosek EU je i dalje skoro šest puta veći od bugarskog.

Razlike u penzijama se mogu pripisati različitim nivoima cena u državama članicama EU jer opšti troškovi života u regionu značajno variraju.

Manje od polovine Evropljana je uvereno će imati dovoljno novca za udoban život u penziji

Razlike u penzijama se smanjuju kada se uzme u obzir standard kupovne moći (PPS), koji prilagođava razlike u nivoima cena između zemalja i bolje ocrtava međunarodna poređenja.

Prosečna starosna penzija, izražena u PPS, iznosila je 437 evra u Bugarskoj i 1.681 evra u Luksemburgu. To i dalje znači da je penzioner u Luksemburgu primao skoro četiri puta veću bruto penziju nego u Bugarskoj.

Prema istraživanju Evrobarometra 2023. koje je sprovela Evropska agencija za osiguranje i profesionalne penzije (EIOPA), samo 42 odsto potrošača u EU je uvereno da će imati dovoljno novca da udobno žive u penziji.

Ko ima najveće poverenje?

Takođe postoje velike razlike između zemalja u pogledu nivoa poverenja. Najveće poverenje pokazuju Luksemburg (61 odsto), Holandija (59 odsto) i Danska (58 odsto). Najniži nivoi poverenja su u Letoniji (23 odsto), Sloveniji (27 odsto) i Poljskoj (28 odsto).

Kompas/Forbes Srbija