Klimatske promene aktivno štete javnom zdravlju

Sve češći toplotni talasi i nagli dolasci ekstremnih padavina koji negativno utiču na sve, a posebno na stare, hronične bolesnike, trudnice, decu do godinu i decu do pet godina, navode nas da se priupitamo kako da sačuvamo zdravlje usled ovog „vrtloga“ klimatskih promena. Usled tih promena, klimatske promene postaju sve popularnija tema leti, budući da su jedan od glavnih „krivaca“ za „narušavanje“ javnog zdravlja.

Saveti za vrućine

Kao neki od osnovnih, ali opet često zaboravljenih saveta tu su i redovna hidratacija, laka hrana puna voća i povrća, kao i izbegavanje slatkih gaziranih napitaka – budući da mnogi imaju supstance koje su dijuretici i pomažu pri izlučivanju tečnosti, što može biti štetno za organizam.

Zaštita od jakih UV zračenja je veoma bitna, a kao osnovni vidovi zaštite nameće se nošenje laganih, lanenih i pamučnih stvari, nošenje zaštitnih šešira ili kape, ali isto tako i nanošenje zaštitnog fakora – sa posebnim akcentom da je ovo kod dece preko potrebno.

Govoreći o faktoru, Paunović je istakla da je poželjno nanositi jače faktore, odnosno od 30 do 50 i to posebno kod dece, ali da regularno, nije preporučljivo izlagati se puno suncu upravo zbog malignog melanoma koji se pojavljuje u sve većem broju, posebno kada je UV indeks zračenja viši.

Ko je u riziku?

Jedna od najugroženijih grupa su radnici koji moraju da rade na otvorenom tokom leta, a posebno tokom ekstremno toplih dana.

„Potrebno je definisati uredbom ili nekim drugim dokumentom preraspodelu radnog vremena posebno za radnike koji moraju raditi napolju, među kojima su građevinski radnici, policajci, ulični prodavci i drugi, koji se izlažu sunčevom zračenju i velikim temperaturama“, kažu lekari.

Takođe, rizična grupa su i radnici u termoelektranama i topionicama, gde se dnevne temperature nekada mere i preko 50 stepeni Celzijusa.

Anica Kovačević, Nova ekonomija

Više o ovoj temi čitajte na: