Zašto je Si u Evropi?
Kineski predsednik Si Đinping je, posle pet godina u ponovo Evropi. Od tada se mnogo promenilo i skoro sva toplina je nestala. Pre svega, Rusija je napala Ukrajinu, a Kina nije jasno zauzela stranu.
Šta Si želi, a šta može da postigne u Parizu, Budumpešti i Beogradu?
Jesu li Si Đinping i Emanuel Makron raspoloženi? Verovatno nisu. Kineski lider je u Evropu doputovao pod senkom rastuće zategnutosti zbog neodređenog stava o napadu rusije na Ukrajinu. Pritom, to je sada samo novi vrh ledenog brega spornih pitanja. (Foto: Fonet/AP)
Si je u Evropu krenuo pre svega da negira optužbe SAD da Peking podržava ruski invaziju Ukrajine, ocenjuje CNN.
Njegova poseta odvija se pod senkom rastuće napetosti između Kine i Evrope, i Si u suštini želi da predstavi svoju verziju priče. To uključuje insistiranje da Kina nije deo krize, ali da nastoji da doprinese miru.
Kina nije faktor ukrajinske krize, osim…
„Kina nije otvorila krizu, niti u njoj učestvuje. Nismo, međutim ni posmatrači, jer uvek smo aktivno doprinosili mirovnim naporima,“ rekao je Si u ponedeljak u Parizu.
Prethodno se sastao sa predsednikom emanuelom Makronom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
Si jeste pozvao na mirovne pregovore, ali insistirajući da pozivnica mora biti adresirana i na Moskvu i na Kijev. Samim tim, nije pozdravio predstojeću mirovnu konferenijciju bez Rusije u Švajarskoj.
Zapadni lideri, međutim, ocenjuju da Putina ne zanima mir, nego zamrzavanje stanja i nastavak ruske okupacije velikog dela Ukrajine.
Si želi otvorena vrata Evrope
U suštini, Si u Evropi pokušava da ogradi nekakav prostor između tvrdih američkih stavova i stavova evropskih saveznika.
SAD Kinu optužuje za izvoz robe koju Rusija može da upotrebi za ratovanje u Ukrajini.
Radi se o mašinama, dronovima, turbomlaznim motorima i tehnologiji za krstareće rakete, mikroelektronike i nitroceluloze, navela je nedavno Bela kuća.
Američka administracija ukazuje da sve to može da upotrebi ruski vojnoindustrijski kompleks za proizvodnju oružja.
Peking, pak, tvrdi da samo obavlja uobičajenu bilateralnu trgovinu, naglašavajući da isporuke ne uključuju oružje.
Makron je naglasio da je Siju ponovio kako je prihvatio obavezu da “ne šalje oružje Moskvi” i “strogo kontroliše izvoz robe potencijalne vojne namene”. Slično je nedavno u Pekingu govorio i nemački kancelar Olaf Šolc.
Osetno toplije od srede…
Inače, Ukrajina je centralna tema, ali odnose EU i Kine opterećuju i pretnje Tajvanu, stanje ludskih prava, tehnološka špijunaža, podrivanje konkurencije državnim subvencijama i još štošta.
U drugom delu turneje, u Beogradu i Budimpešti, Si sigurno neće moratio da se suočava sa neprijatnim pritiscima. Tu, naime, Kina uživa najtvrđu podršku u Evropi.
Institut Visegrad/Insight taj deo posete čak opisuje kao “oporavak” od neprijatnih poruka evropskih lidera.
Očekuje se da će Si uz mađarskog premijera Viktora Orbana i srpskog predsednika Aleksandra Vučića dobiti koliko god želi prostora za svoju retoriku i kući otputuje uz zvuke pobedničkog marša.
Uz neograničenu promociju
U Mađarskoj će izvesno govoriti o uspešnoj saradnji sa jednom članicom EU i NATO – na primer, o velikim kineskim ulaganjima u proizvodnju baterija i električnih vozila i infrastrukturu.
Orban je, uz to, voljan da sapliće razne inicijative u EU za proveru upravo takvih ulaganja, odnosno navoda da Peking krši propise o konkurenciji, nabavkama i bezbednosti.
Slično se očekuje u Srbiji, gde će kineski predsednik govoriti o starim i novim projektima.
Imaće priliku i da razgori antizapadna osećanja domaće publike pri obeležavanju 25. godišnjice od bombardovanje kineske ambasade u Beogradu, kao i da osudi NATO zbog podrške Tajvanu.
Šta menja Sijeva poseta?
Ništa, ocenjuje Višegrad/Insajt. “Teško se može očekivati da će sitne, simbolične pobede” ovde ili onde promeniti nešto u evropskom pristupu Kini, navode autori.
B.B./Kompas