Kapsula za samoubistvo: Doktor koji je izumeo uhapšen, moralna pitanja o eutanaziji ostala na slobodi, tužilaštvo se muči da dokaže krivicu

Švajcarska kompanija The last resort (poslednje utočište) koja je proizvela Kapsulu za samoubistvo pod nazivom „Sarco“ (skraćeno od sarkofag) saopštila je da je obustavila sve prijave za njeno korišćenje, iako je od septembra do sada 370 osoba izrazilo želju da u njoj dobrovoljno okonča svoj život.

Prvo samoubistvo u kapsuli dogodilo se još 23. septembra, nakon čega je uhapšen i predsednik „Poslednjeg utočišta“ Florijan Vile, a švajcarsko tužilaštvo sada se suočava sa problemom tačne kvalifikacije krivičnog dela koje im se stavlja na teret. Problem je što advokati odbrane imaju jak argument da je korisnica kapsule sama izvršila samoubistvo, odnosno da oni nisu nikog naterali da koristi njihov proizvod, kao što ni na primer proizvođač noževa ne može biti odgovoran za način korišćenja njegovog proizvoda.

Vile je jedina osoba koja je prisustvovala smrti žene obolele od kancera. On je opisao da je ona umrla „brzo, dostojanstveno i mirno“. Tužilaštvo tvrdi da njegove tvrdnje ne mogu biti proverene.

Šta se dogodilo?

Ministarka zdravlja Švajcarske Elizabet Baume Šnajder navela je da neće dozvoliti legalizaciju Kapsule za samoubistvo, preneo je CNN.

Iz Exit international, kompanije doktora Ničea, saopštili su da očigledno i ministarka zdravlja ima etičku dilemu oko dobrovoljne eutanazije kada je tek nakon upotrebe odlučila da neće dozvoliti legalizaciju Kapsule.

„Naši advokati misle da je korišćenje kapsule bilo legalno“, naveli su iz Exit international.

Tužilaštvo Švajcarske navelo je da iako ima probleme sa kvalifikacijom krivičnog dela, to ne znači da će doktor Filip Niče i Florijan Vile izaći iz pritvora kao slobodni ljudi jer je jedino pitanje da li će odgovarati za ubistvo ili saučesništvo u ubistvu, odnosno samoubistvu.

Šta je ustvari Kapsula za samoubistvo?

„Sarco“ je kapsula napravljena u 3D štampaču čija je osnovna svrha asistencija u izvršavanju samoubistva. Dizajnirana je tako da osoba koja leži unutar kapsule pritisne dugme koje aktivira azot iz rezervoara i raspe ga po kabini. Osoba koja je aktivirala azot najpre zaspi, a potom u snu umre od gušenja.

Kapsula ima i dugme „Stop“ u slučaju da se osoba koja je aktivirala azot predomisli. Aktiviranjem tog dugmeta otvaraju su i otvori koji naglo puštaju kiseonik, čak i u slučaju da se zbog kvara ne prekine dotok azota.

Ceo proces samoubistva u „Sarco“ kapsuli traje desetak minuta, a osobi treba nekoliko minuta da utone u san iz koga se posle više ne budi. Izrada kapsule koštala je preko milion dolara.

Šira slika ili a šta sad?

Eutanazija je pod određenim uslovima i uz odobrenje lekarske komisije dozvoljena u Švajcarskoj. Tvorac kapsule dr Niče tvrdi da je u pitanju samo jedno od sredstava dostupnih za eutanaziju, navodeći da njegov izum oslobađa griže savesti medicinskog radnika koji je izvršava. Cilj je da pacijent sam odluči kada je kraj i umre ne dočekajući najgore muke.

Firma „Poslednje utočište“, koja ju je napravila, tvrdi da je ne bi koristila mimo bilo kakvih pravnih propisa i da bi zahtev za samoubistvo u kapsuli bio odobren samo onima koji zadovoljavaju zakonske kriterijume.

Ministarstvo zdravlja i švajcarsko tužilaštvo smatraju da je u pitanju nedozvoljeni instrument za asistirano samoubistvo. Pojedini švajcarski mediji su izum Ničea uporedili sa nacističkim napravama za ubijanje poput gasnih komora. Branioci Ničea i Vilea tvrde da je svejedno da li će nekome lekar lično ubrizgati smrtonosnu injekciju ili će taj sam pritisnuti dugme i ubiti sebe.

Zašto Filipa Ničea nazivaju „Doktor Smrt“?

Dr Filip Niče je prvi lekar koji je u Australiji izvršio eutanaziju tako što nije lično dao injekciju pacijentu, nego je napravio mašinu koja je to uradila umesto njega. U Australiji je eutanazija bila odobrena od 1996. do 1997. godine, a upravo je izum dr Ničea doveo do polemike o ukidanju insititucije asistiranog samoubistva.

Niče je samodizajnirao mašinu koja je smrtonosnu injekciju ubrizgala pacijentu na palijativnoj nezi, Bobu Dentu, koji je oboleo od raka prostate. Dentu je omogućeno da injekciju sam ubrizga tako što je svojevoljno pritisnuo dugme na laptop računaru koji je poslao signal uređaju da pusti smrtonosne lekove u organizam.

Činjenica da je Niče prisustvovao samoubistvu Denta, ali da nije lično pritisnuo dugme, otvorila je niz etičkih dilema da li doktori koji odobre eutanaziju ne treba da ni na koji način izvršavaju njeno sprovođenje. Medicinska i pravna struka od začetka ideje legalizovanja eutanazije, još osamdesetih godina prošlog veka, vode moralnu polemiku da li bi prisustvo doktora i učešće u tom činu trebalo da bude obavezno, jer se tako medicinski radnici ne bi olako usuđivali da je prepisuju, kao što prepisuju lekove.

Gde je sve odobrena eutanazija?

Eutanazija je trenutno dozvoljena u Švajcarskoj, Holandiji, Belgiji, Luksemburgu, Kanadi, Kolumbiji, Novom Zelanu i australijskoj državi Viktorija.

U svim ovim državama postoji procedura po kojoj aistenciju pri samoubistvu odobrava lekarska komisija, a samom činu ubrizgavanja mora da prisustvuje psiholog koji, ukoliko je moguće, još jednom razgovara sa pacijentom kako bi se uverio u njegove namere, kao i još jedno ovlašćeno medicinsko lice (najčešće anesteziolog).

Pristalice eutanazije tvrde da je u pitanju humani čin koji se već dugi niz godina primenjuje na životinjama.

Protivnici smatraju da je u pitanju vid ubistva i da se time neopravdano promoviše samoubistvo kao ideja.

V. Ž. / Kompas

Pročitajte i: