Kamala Haris sada nailazi na teže izazove predsedničke trke

Harisova je u četvrtak trijumfalno zaključila četvorodnevnu konvenciju demokrata u Čikagu. Aktualna potpredsednica SAD sada je i formalno kandidat svoje partije na izborima 5. novembra.

Blistava predstava demokratske konvencije…

Pre završnog kupanja u okeanu plavih, belih i crvenih balona i konfeta na bini, teška artiljerija demokrata – uključujući Baraka i Mišel Obamu i Bila Klintona – dan za danom je Kamalu obasipala pohvalama i ohrabrivanjem.

Njen potpredsednički kandidat, narodski guverner Minesote Tim Volc je isto imao snažan, dobro primljen nastup.

Ona je poručila što se od nje i očekivalo: Na primer, da želi da bude predsednica svih Amerikanaca, da se bori za demokratiju i za zanemarene u društvu, javio je CNN.

Kao žena, pritom afričko-azijskog porekla, Kamala Haris se uz Tima Volca i bez otvaranja usta obraća mnogo širem krugu birača od rivala, republikanca Donalda Trampa sa suvozačem Džej-Di Vansom.

… nije povod za preuranjeno slavlje Harisove

Sve što se desilo od kako je predsednik Džo Bajden krajem jula odustao od izborne trke i volan prepustio Harisovoj išlo je na ruku Harisovoj. Za sada je sve dobro odigrala, a to pokazuju i ankete – tada je kaskala za Trampom, a sada vodi.

Analitičari, međutim, upozoravaju da ne sme da počne sa slavljem. Tramp i republikanci su upravo tako pogrešili, ali vremena za još jedan preokret ima na pretek.

Sama Mišel Obama je u Čikagu rekla kako “bez obzira na to koliko se dobro osećali večeras, sutra ili prekosutra, posle nam predstoji teška borba.”

Šta su ključni izazovi pred Harisovom u 74 dana do izbora?

Profilisanje i pečatiranje Kamaline političke ponude

Harisova ima 59 godina i deo je Bajdenove admistracije koja SAD vode već tri i po godine. Samim tim, deli odgovornost i za političke probleme.

Jedna od ključnih predizbornih tema i neuralgična tačka kampanje Harisove je nekontrolisana imigracija. 

Harisova je pod Bajdenom upravo to dobila da radi i Trampov tabor tu temu još snažnije gura od kako je počeo da hvata dah posle julskog tumbanja kampanje.

Stanje po pitanjima privrede, inflacije, zapošljavanja ili bezbednosti zapravo i nije toliko loše, ali raspoloženje u društvu jeste. 

Kamala Haris tek treba da definiše verodostojne poruke biračima o svemu tome – i još mnogo čemu.

Izlazak iz potpredsedničke senke…

Harisova je bila suverena kao kalifornijski javni tužilac i senator. Međutim, kao potpredsednica se nije sjajno snašla.

Pre svega, ta pozicija je tipično politički prokleta, jer podpredsednik je stalno u senci. Tu je, zapravo, samo za svaki slučaj.

Uz to, Kamala je povremeno delovala nesigurno i zgrčeno, a imala je i neke gafove. 

Analitičari su je do Bajdenovog odustajanja uglavnom videli pre kao balast o njegovom vratu nego kao prednost.

Posle neočekivano snažnog nastupa od Bajdenovog povlačenja, Harisova je rešila deo tog izazova.

… Kamala Haris još nije završila

Vidljivo (i merljivo) je prihvaćenija, pa i voljenija nego pre manje od dva meseca i odagnala je veliki deo sumnje u sopstvenu sposobnost da se izbori sa Trampom. 

Međutim, nije sasvim slučajno to što sve do čikaške konvencije više liči na film nego na život.

Naime, sve je bilo koreografisano i diktirano. Obraćanja, nastupi, turneje, posete, sve je bilo bez suočavanja sa tvrdim, potencijalno neprijatnim pitanjima. 

Još nije davala intervjue, pa ni konferencije za štampu. Tek idućeg meseca treba da izađe na TV duel sa Trampom – mada tu je pitanje ko više treba da brine.

Predstava demokratske konvencije svakako je prelomna tačka u kampanji Kamale Haris da postane prva predsednica SAD. Preostali deo biće teži.

Harisova i Tramp između država na “ljuljašci”

Demokrate i republikanci su odavno praktično međusobno izdelili većinu od 50 federalnih država koje čine SAD. 

Borbu sada žestoko vode oko nekolicine neodlučnih, takozvanih “swing states,” odnosno država na ljuljašci.

To su, za sada, Pensilvanija, Viskonsin, Mičigen, Severna Karolina, Džordžija, Arizona i Nevada. 

Harisova i Tramp će na njih fokusirati najveću silu kampanje u preostalom vremenu, jer moguće je, ako ne i verovatno, da će mali broj glasova u nekoj od njih na kraju odrediti ko u januaru dobija ključeve Bele kuće.

Na primer, izbore u Bajdenovu korist 2020. odlučilo je manje od 12.000 glasova u Džoržiji.

Pitanje Kenedija

Za sada se samo nagađa da li će nezavisni predsednički kandidat Robert F. Kenedi istupiti iz trke i svoje birače pozvati da se priklone Trampu.

Najavio je “istorijski govor” u Arizoni, gde će u to vreme biti i Tramp.

Nećak legendarnog predsednika Džona F. Kenedija, zagovornik teorija zavere, nema apsolutno nikakve šanse na izborima, ali ipak u anketama ima pet odsto podrške.

Harisova Trampu u poslednjim istraživanjima beži za par procentnih poena, tako da Kenedijev izlazak iz trke može neprijatno da je pogodi.

Kompas