Tramp nudi jeftiniju naftu, Kamala zabranu rasta cena: Ekonomski programi predsedničkih kandidata u SAD
U Sjedinjenim Američkim Državama danas se održavaju izbori za predsednika, a glavni kandidati da u Beloj kući naslede Džozefa Bajdena, Kamala Haris i Donald Tramp, glasačima nude potpuno suprotne ekonomske strategije.
Kamala Haris i Donald Tramp (Foto: FoNet/AP. Ilustracija: U. Maksimović)
Razlike se prevashodno ogledaju u poreskom domenu u kom njihove politike gotovo da nemaju dodirnih tačaka.
Čime su građani sve nezadovoljniji?
U Sjedinjenim Državama inflacija je trenutno na 2,4 odsto, što je jedan od nižih nivoa koji su beleženi u SAD-u, ali bez obzira na to, cene namirnica su ostale visoke – čak za oko 20 odsto više nego pre tri godine i time čine nezadovoljnim većinu građana.
Haris je prema ovom problemu iznela želju da uvede prvu državnu zabranu rasta cena hrana i osnovnih namirnica. Tramp ima ideju većeg bušenja nafte kako bi smanjio cene, mada ta politika ne bi u potpunosti zavisila samo od njega već i od globalnog tržišta.
Još jedan od problema predstavlja javni dug Sjedinjenih Država koji kontinuirano raste, tako da je dostigao skoro 36 biliona dolara (hiljada milijardi), a ni Tramp ni Haris nisu izneli plan za njegovo rešavanje.
Kakve promene donosi svaki od kandidata?
Budući da je aktuelna administracija Bajden-Haris uglavnom zadržala energetske carine koje je uvela Trampova administracija, uključujući one koje se odnose na kineska električna vozila i solarne tehnologije – uočava se da aktuelna poreska politika pokazuje jasan kontinuitet između dve administracije, kao i da se, ukoliko Haris pobedi, može očekivati nastavak njene primene.
Tramp namerava, ukoliko bude izabran, da „proširi“ Zakon o poreskim olakšicama i radnim mestima smanjenjem poreza na dobit preduzeća sa 21 na 20 odsto, dok bi preduzećima koja proizvode u SAD stopa bila smanjena na 15 procenata.
S druge strane, Haris se zalaže da se, direktno suprotno Trampu, stope poreza na dobit povećaju sa aktuelnih 21 odsto na 28 odsto.
U slučaju svoje pobede, Tramp ističe kako mu je u ekonomskom planu uvođenje sveobuhvatnih carina od 20 odsto na uvezenu robu, a tu posebno izdvaja Kinu, za čije uvezene proizvode želi da postavi carine na 60 odsto.
Isto tako, Kamala Haris u svojoj ekonomskoj agendi takođe postavlja Kinu kao „geostrateškog protivnika“ i obećava da će se „boriti za ravnopravne uslove sa Kinom i drugim globalnim konkurentima“.
Nova ekonomija