Kako se borite sa finansijskim stresom?
Koliko su ljudi opterećeni hroničnim nedostatkom finansija, pokazuje i regionalno istraživanje Infostuda, prema kom pri izboru radnog mesta, ljudi u Srbiji, više nego u bilo kojoj drugoj ispitivanoj zemlji, kao presudni faktor uzimaju – platu.
Kakav stres je najgori? Finansijski, ili to barem navodi britanska naučna studija, za koju je anketirano 5.000 ljudi starijih od 50 godina. Naučnici College of London i King’s University su istraživali odnos hroničnog stresa i zdravstvenih pokazatelja kod starijih ljudi. Studija je otkrila da finansijski problemi kod većine ispitanika donose 60 odsto veću verovatnoću „zdravstvenog profila visokog rizika“ u roku od četiri godine. Osim što najviše šteti zdravlju, finansijski stres potencijalno čak vodi do porodičnih sukoba, socijalne isključenosti, gladi ili beskućništva.
Kako se borimo protiv stresa?
Ovakvi rezultati intuitivno su verovatno dobro poznati građanima naše zemlje, jedne od slabije razvijenih u Evropi. Srbija je rekorder po upotrebi lekova za smirenje, kolokvijalno bensedina. Iza sebe je ostavila 64 zemlje koje su bile obuhvaćene trinaestogodinjim istraživanjem, objavljenim u poznatom medicinskom časopisu Lanset. Jedan od uzroka (mada ne i jedini), jeste i socioekonomsko stanje u zemlji, zbog kog ljudi izlaz traže u lekovima za smirenje, naveli su autori.
A kako živimo?
Količinu stresa koju trpe građani Srbije ilustruju i sledeći podaci:
Na pitanje kako sastavljaju kraj s krajem, čak 88,6 odsto građana Srbije zaokružilo je “sa izvesnim teškoćama”, “teško” ili “vrlo teško”. Samo 11,4 odsto ispitanika, odnosno jedan od oko devet, za sebe kaže da mesec zatvara “prilično lako” ili “lako”.
Ova, takozvana ocena subjektivnog siromaštva, uklapa se u to što svaka druga osoba u Srbiji (49,7 odsto ljudi) smatra da je troškovi stanovanja “znatno opterećuju”, dok sledećih 45,4 odsto ljudi ocenjuje da ih ovi troškovi opterećuju “u izvesnoj meri”. Drugačije rečeno, čak ni bogatija polovina stanovništva ne živi lako.
Zapravo, samo 4,8 odsto ljudi kažu da nisu opterećeni troškovima stanovanja, pa bi se moglo zaključiti da bi samo oni mogli da kažu da žive bez bazičnog finansijskog stresa, pokazuje poslednja Anketa o prihodima i uslovima života (SILC).
Kako strah od gubitka novca utiče na poslovne odluke?
Koliko su ljudi opterećeni hroničnim nedostatkom finansija, pokazuje i regionalno istraživanje Infostuda, prema kom pri izboru radnog mesta, ljudi u Srbiji, više nego u bilo kojoj drugoj ispitivanoj zemlji, kao presudni faktor uzimaju – platu.
Za čak 66 odsto ispitanika u našoj zemlji upravo je novac glavni kriterijum za odluku o zaposlenju, što je prvi put u nizu godina da je plata izbila na prvo mesto prioriteta, preskočivši čak i dobre međuljudske odnose, koji su sada drugi kriterijum po važnosti. Autori istraživanja ovo pripisuju visokoj inflaciji u poslednje dve godine u Srbiji.
Sasvim u skladu sa time, strah od gubitka posla, najviše je prisutan upravo među građanima Srbije (kod 27 odsto ispitanika), dok je najmanje prisutan kod Slovenaca (17 odsto).
(Nova ekonomija)