Kako prijaviti fizičko nasilje

Udaljite se od napadača

Pre svega, brinite o svojoj bezbednosti. Ukoliko je moguće, pobegnite u najbližu javnu zgradu, prodavnicu, kafić ili neko mesto gde ima ljudi.

Pozovite policiju

Ukoliko ste u neposrednoj opasnosti na javnom mestu i vidite policajca u blizini, priđite mu direktno. Ukoliko se napad dogodio u drugačijim okolnostima – pozovite policiju na broj 192 ili lokalni hitni broj. Ovo je najbrži način da policija interveniše, a pozivi se snimaju. 

Dokumentujte nasilje

Ukoliko imate snimke/fotografije napada ili druge dokaze – sačuvajte ih. Pokušajte da zapamtite detalje napadača (lični opis, odeća, specifična obeležja poput tetovaža, na primer), zapišite ih ili snimite govornu poruku kao podsetnik, kako biste mogli da ih opišete policiji.

Prijavite povrede 

Ukoliko ste zadobili fizičke povrede obratite se lekaru radi lekarskog pregleda i prijave povreda. Ako odete u Urgenti centar sa povredama oni su dužni da to prijave policiji.

Prijavite nasilje

Ako niste u trenutku neposredne opasnosti, nasilje možete da prijavite:

• Pozivom na 192. 
• Lično u policijskoj upravi. 
• Pismeno putem pošte ili e-pošte. 
• Usmeno u policijskoj upravi ili javnom tužilaštvu

Prilikom prijavljivanja nasilja navedite što više detalja:

• Vreme i mesto gde se desilo nasilje. 
• Opis događaja. 
• Ako vam je poznato – ime i prezime učinioca nasilja. Ako ne – što detaljniji opis počinioca/počinilaca
• Da li je bilo pretnji, povreda ili korišćenja oružja. 

Imajte na umu

Policija je dužna da razmotri svaku prijavu o nasilju, bez obzira na to da li je anonimna ili ne. 

Dobro je da znate i to da nije na vama da se bavite time – ko je nadležan.

U koje god javno tužilaštvo ili policijsku stanicu da odete radi podnošenja prijave, ili na koga god od njih da je adresirate, svi oni imaju zakonsku obavezu da nakon prijema, krivičnu prijavu dostave na postupanje nadležnom javnom tužilaštvu.

Budite uporni.

Prijavljivanje nasilja je važno kako bi nasilnici bili kažnjeni i kako bi se zaštitilo društvo i svaki pojedinac. 

A ako ste novinar(ka)

„Zbog prirode posla, novinari su malo posebnija kategorija u smislu zaštićenosti u odnosu na druge građane. Odnosno, imaju dodatne nivoe zaštite koji se odnose na direktne pretnje i uvrede, a i na druge oblike pretnji koje su izrečene zbog svog rada“, kaže za Kompas Rade Đurić, pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Đurić objašnjava da se pretnje prijavljuju i posebnim kontakt tačkama.

Kontakt tačke su uspostavljene sporazumom između policije, tužilaštva i novinarskih udruženja. 

„Svako javno tužilaštvo  – osnovno, više, apelaciono – ima jednu ili dve kontakt tačke koje vode računa o tome šta se dešava u slučajevima kada su novinari napadnuti ili kada su dobili pretnju. Te tačke ne vode samo računa o tome kako se postupak vodi, već njima mogu da se prijavljuju slučajevi, a oštećeni i predstavnici novinarskih udruženja mogu da se informišu o stanju u slučajevima  ili da eventualno ukažu na neke probleme u postupanju konkretno policajca ili tužioca“, kaže Đurić.

Te kontakt tačke postoje i u policiji, u svakoj područnoj policijskoj upravi – od najmanje do najviše – njih ima oko 120. Novinarska udruženja imaju te kontakt tačke.

„Čak i preporučujemo da se slučajevi njima prijavljuju zato što u udruženjima postoje pravnici i advokati koji u njihovo ime te prijave podnose i vode računa kroz sam postupak i proces kako se odvija. Dakle, mogu da proveravaju i da se eventualno žale i ulažu prigovor na nepostupanje“, kaže Đurić.

Krov čitavog tog sistema je Stalna radna grupa za bezbednost novinara, gde sve ove institucije imaju svoje predstavnike.

Na sastancima tih grupa iznose se problematični i slučajevi nakon čega visoki predstavnici javnog tužilaštva, pre svega Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova na najvišim nivoima to dalje prenose i pokušavaju da te probleme reše.

J.L. / Kompas

Pročitajte i: