„Ne postoje opasni psi nego samo opasni ljudi“: Kako pravilno prepoznati ponašanje pasa i kako prevazići strah?

Sve češće smo svedoci stigmatizacije pasa zbog pojedinačnih napada na čoveka, a naročito su na udaru psi lutalice. Međutim, retki su primeri da čovek strada od napada lutalice. U većini slučajeva u pitanju su vlasnički psi koji nisu pravilno uzgajani, uglavnom nisu socijalizovani i često su zbog odnosa vlasnika prema njima istraumirani.

Javna je tajna da je većina prijavljenih napada lutalica ustvari fingirana iz finansijske koristi, odnosno odštete koju opštine i gradovi isplaćuju navodnoj žrtvi. U sudskoj evidenciji postoje ljudi koje čak po pet-šest puta napadnu lutalice u periodu od dve godine, ali policija ovakve slučajeve ne istražuje i prevare samo poenkad otkriju osiguravajuće kuće.

Češće čovek napadne čoveka nego pas

Statitstika kaže da je veća verovatnoća da će vas danas na ulici napasti drugi čovek nego pas. Uvidom u statitstiku policije, napadi pasa čine manje od pola jednog procenta svih napada koji se godišnje dogode u Srbiji.

Razlog u agresivnosti pojedinih vlasničkih pasa prvenstveno leži u nedostatku zakonske regulative. Ne postoji adekvatna kontrola ni obaveznog čipovanje i vakcinacija vlasničkih pasa, a izgleda da smo decenijama daleko od vlasničkih kurseva koje treba proći pre kupovine ili udomljavanja psa.

Zakon u Srbiji prepoznaje ubistvo i mučenje životinje (mada je retko kažnjavanje počinilaca), ali još uvek ne prepoznaje napuštanje životinje kao krivično delo. A jedan od najčešćih uzročnika velikog broja lutalica na ulicama srpskih gradova upravo leži u napuštanju odraslih pasa.

Šta je neophodno da znamo kako se ne bismo plašili pasa?

Nije svaki pas koji laje ili reži agresivan, a naročito nije agresivan onaj koji vas onjuši. Psi njihom proveravaju najbitnije informacije, a ponekad će reagovati na jak miris znoja (zbog toga psi laju na poštare, policajce i sl.).

Na primer: lajanje ili režanje uz visoko podignut rep i uši ne smatraju se znakom agresije. U pitanju je igra kroz koju pas uči ili se naprosto zabavlja dok simulira napad na drugog psa ili čoveka. Oni koji nisu često imali kontakt sa psima mogu imati poteškoće da prepoznaju ovakvo ponašanje koje je nalik kao kada se na primer otac i sin međusobno boksuju i napadaju jedan drugog, ali ustvari paze da se ne povrede.

Većina čak i agresivnih pasa neće prva napasti čoveka. Najbitnije je čak i kod opasnih situacija ostati smiren, ne davati psu povod da pomisli da na bilo koji način želite sukob. Na primer: ako pas laje na vas dok hodate, nastavite da hodate istim tempom (ne ubrzavajte), ne gledajte u njega, ne mašite rukama, ne pokušavajte nogom da mu pretite kao da ćete da ga šutnete, ne pokušavajte torbom ili štapom da ga oterate. Pas će u većini situacija prestati da laje na vas kroz 15-20 sekundi, čim oseti da nema opasnosti i da vi samo mirno prolazite preko njegove teritorije.

Koji pas je najopasniji?

Najopasniji je pas koji je uplašen ili koji je pod stresom. Pas koji čak i napadne čoveka u 99 odsto slučjeva će ga ugristi jednom u cilju dobijanja na vremenu kako bi mogao da pobegne. Samo će pas koji se bori za goli život ili onaj koji je dresiran za borbe kontinuirano napadati čoveka kako bi ga onesposobio.

Postoje rase poput pit bulova ili staforda koje se u javnosti smatraju opasnijima. Međutim, naučno je dokazano da svaki pas može biti opasan, ali isto tako i ne mora. Rasa je samo preduslov veće energije i snage psa, viška adrenalina, koji ako se pravilno kanališe može dovesti do toga da pas „opasne“ rase postane umiljatiji od labradora. Ukratko, koliko vremena posvetimo psu – on će takav na kraju biti (što više socijalizacije – to bolji pas).

Današnja kinologija socijalizaciju smatra ključnom u vaspitanju psa. Psi koji ceo život provedu na lancu (u to spada i povodac) postaju agresivniji od drugih pasa. Zbog toga je neophodno psa što pre socijalizovati za slobodnu šetnju po zelenim površinama, dok povodac treba da bude prvenstveno sredstvo za asistenciju samo kod opasnih situacija u saobraćaju i mestima gde je velika gužva.

Zašto pas mora da se steriliše?

Među najopasnije vidove stresa zbog kojih psi postaju opasni spada seksualna tenzija koja se rešava sterilizacijom. Psi kao i ljudi imaju seksualne nagone, ali za razliku od ljudi ne mogu sami da ih zadovolje, odnosno to jedino mogu da urade parenjem.

Pas koji se ne pari konstantno doživljava hormonalni stres, zbog čega je sterilizacija neophodna radi njegovog psihičkog zdravlja. Primitivizam vlasnika kojima je žao da sterilišu svog psa dovodi do kontrausluge psu koji postaje frustriran, napet, pa na kraju čak i neuračunjiv. Naravno, i na ovom država mora posebno da poradi i obrazuje vlasnike ili da donese zakonske propise o obaveznoj sterilizaciji i kontroli da li je sprovedena.

Koji su uzroci stresa kod pasa?

Postoje tačno određeni okidači stresa kod pasa. Ako prepoznate zbog čega je pas pod stresom i pomognete mu da prevaziđe tu situaciju, možete čak i od nepoznatog psa stvoriti prijatelja za ceo život.

Uzroci stresa kod pasa su:

• Direktna pretnja od strane ljudi ili drugog psa
• Kažnjavanje, forsiranje na određenu radnju
• Previše fizičke aktivnosti
• Glad i žeđ
• Nemogućnost obavljanja fizioloških potreba
• Temperatura okolne sredine, vrućina ili hladnoća
• Bol, bolesti
• Izražena buka (psi imaju dest puta jači sluh od čoveka zbog čega svaki vid buke smeta, od petardi do grmljavine)
• Samoća i izolacija
• Predugačak boravak u zatvorenom ili ograđenom prostoru
• Iznenadne promene (putovanje, selidba, napuštanje)
• Previše uzbuđenja tokom igre sa ljudima ili psima
• Nedostatak prostora ili vremena za odmor
• Traumatična iskustva, bilo da se radi o povredama, bolesti ili grubosti vlasnika
• Dosada (psi su izuzetno socijalne životinje i gentski im je neophodna interakacija ne samo sa drugim psima već i sa ljudima, zbog čega se i smatraju najboljim čovekovim prijateljem)
• Neželjena interakcija sa ljudima ili psima (psi kao i ljudi imaju trenutke koje žele samo za sebe, mada su oni jako retki)

Kako prepoznati agresiju kod psa?

Veterina je ustanovila 12 vrsta agresije kod pasa. Svaka agresija se neutrališe socijalizacijom, učenjem psa na drugačije ponašanje. Lutalice često postanu agresivne zbog toga što prerano budu odvojene od majke, te ne nauče da pravilno raspoznaju zvukove, ponašanja ljudi i životinja, odnosno generalno svet oko sebe.

Vrste agresije kod pasa su:

• teritorijalna agresija (čuvanje kuće, dvorišta, dela ulice u kome žive)
• materalna ili protektivna agresija (čuvanje svoje ili tuđe hrane, koja pripada drugom psu ili čoveku, čuvanje svojih štenaca)
• naučena agresija (psi trenirani za borbu, policijski i vojni psi)
• agresija zbog straha (u strahu su velike oči kod ljudi, pa tako i kod pasa – zato treba ustanoviti šta je uzrok straha)
• agresija iz samoodbrane (očekujte da će se braniti svaki pas koga želite da pomerite motkom ili ga udarite – lajanje i režanje nije fizički napad, pa tako treba da uzvratite istom merom, a ne jačom; psa ćete u većini slučajeva najlakše oterati vikanjem)
• dominantna agresija (alfa mužjaci i ženke ponekad ne žele da ostvare dominaciju samo nad drugim psima već i na ljudima; ovo se najlakše rešava strogim glasom kako bi se dalo do znanja ko je gazda)
• frustrirajuća agresija (pas koji je predugo na lancu, povodcu, u malom prostoru, kome se ne posvećuje pažnja, koji nije socijalizovan)
• preusmerena agresija (u pitanju je agresija u okviru čopora, kada pas prati ponašanje drugih pasa ili ljudi)
• agresija zbog bola (pas koji trpi bol ne voli da ga diraju, plaši se da ga čak i nečija pažnja ne dovede do povećanja bola koji već trpi; sa ovakvim psom je neophodno sve raditi polako, usporenim pokretom, mirnim glasom, uz najavu i objašnjenje svakog narednog poteza)
• seksualna agresija (kod pasa koji se ne pare, jer ne mogu drugačije da zadovolje svoj instinkt, odnosno poriv)
• predatorska agresija (svaki pas će barem jednom u životu pojuriti za mačkom, iako je ne smatra plenom koji će pojesti)
• agresija u boksu (svaki pas, kao i čovek, ne voli skučen i tesan prostor)

Psi imaju izraženiju emotivnu inteligenciju u odnosu na sve ostale životinje. Gladna lutalica će ispred prodavnice umeti da napravi pogled na kakav većina ljudi neće ostati imuna.

Ukoliko naučite da prepoznajte njihove emocije i razumete uzroke određenog ponašanja, nećete imati problem da izađete na kraj čak ni sa agresivnim psom. Onog trenutka kada shvatite uzrok njegove agresije i pokušate da mu pomognete, pas će vas posmatrati kao prijatelja, a ne kao opasnost.

V. Živanović / Kompas

Pročitajte i: