Kako je Evrovizija postala globalni kvir fenomen

Sedam evropskih zemalja – Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Švajcarska i Zapadna Nemačka okupile su se u Luganu u Švajcarskoj 1956. Tada je 24. maja održan prvi po redu izbor za Pesmu Evrovizije.

Prenos se emitovao u odabranim zemljama i samo mali broj ljudi video prvu pobednicu ikada – švajcarsku pevačicu Lis Asija sa pesmom ‘Refrain’.

Takmičenje je od tada evoluiralo u spektakularan, kičast, lep i po malo čudan događaj koji je prošle godine privukao preko 160 miliona gledalaca.

Evrovizija je 2023. održana u Velikoj Britaniji umesto u Ukrajini koja je godinu dana ranije odnela pobedu prvi put posle 1998. Iako je Ukrajina osudila ovakav potez organizatora, odluka je doneta jer stručnjaci smatraju da ne postoje uslovi za održavanje takmičenja u ovoj zemlji zbog rata i ruske invazije.

„Safe space“ za LGBTQ+ zajednicu

Pored transformacije takmičenja iz malog šoua u veliki spektakl, Eurosong je takođe stekao posvećenu i strastvenu publiku, među kojima su mnogi članovi LGBTQ+ zajednice.

U nedavnom u BBC-jevom članku, novinar Džejmi MekLouglin opisuje Eurosong kao „sigurno mesto“ za LGBTQ+ zajednicu, sa akcentom na potpunu podršku LGBTQ+ ljudima u Evropi.

LGBTQ+ fanovi entuzijastično upoređuju Evroviziju sa drugim velikim događajima i opisuju je kao „Božić gejeva“, „Svetsko prvenstvo gejeva“ ili „Olimpijske igre gejeva“.

Mnogi povezuju divljenje LGBTQ+ zajednice sa ’camp’ prirodom Evrovizije. ’Camp’ je koncept koji se često povezuje sa LGBTQ+ kulturom i estetikom.

U kontekstu Evrovizije, ovaj koncept se odnosi na spektakularne nastupe, raskošne kostime, teatralne koreografije i melodramatične pesme koje su često prisutne na bini.

Prva transrodna pobednica iz Izraela

Poslednjih nekoliko godina, upoznali smo se mnogim LGBTQ+ učesnicima na takmičenju, što je rezultat sve veće inkluzivnosti, kako u muzičkom svetu, tako i na televiziji.

Jedan od prvih primera datira još iz 1961. godine, kada je Luksemburg predstavio pesmu ‘Nous les amoureux’, ili ‘Mi ljubavnici’. Pesma govori o neuzvraćenoj ljubavi, a pevač je kasnije otkrio da se radi o istopolnom paru koji drugi ljudi žele da razdvoje i spreče ih da budu srećni

Dana Internešenel sa pesmom ‘Diva’ ušla je u istoriju kao prva javno transrodna pobednica iz Izraela 1998.

Urajinska dreg kraljica Verka Serdjučka oduševila je publiku sa zaraznom pesmom ‘Dancing Lasha Tumbai’ i zauzela drugo mesto u finalu 2007. Prvo mesto je tada zauzela Marija Šerifović koja se autovala kao lezbejka 2013.

Dreg umetnost i kultura nastavlja da bude popularna, pa tako 2014. godine Končita Vurst osvaja takmičenje sa baladom ‘Rise Like a Phoenix’.

Finska predstavnica Krista Zigfrids poljubila je plesačicu tokom svog finalnog nastupa pesme ‘Marry Me’ 2013. godine, u znak protesta jer je njihova zemlja odbila da prizna istopolne brakove.

U intervjuu nakon toga, Zigfrids je izjavila da je nastup bio koncipiran kako bi promovisao „ljubav i toleranciju“.

Loren, dvostruka pobednica takmičenja Evrovizije se autovala kao biseksualka 2017. godine.

„Najveća gej parada“

Aktivista za gej prava iskoristio je to što se takmičenje održava u Rusiji 2009. i organizovao Prajd Paradu u Moskvi tokom finala pod imenom „Slovenski ponos“. Policija je rasturila skup i uhapsila Aleksejeva i druge aktiviste. Pobednik takmičenja Aleksandar Ribak se oglasio povodom kontroverze i izjavio da je Pesma Evrovizije sama po sebi „najveća gej parada“.

Končita Vurst je 2014. teško kritikovan zbog učešća, a ruski političar Vladimir Žirinovski je ovu pobedu nazvao „krajem Evrope“. Od tada fanovi Vursta slave kao ikonu LGBTQ+ zajednice. Rusiji je zabranjeno da učestvuje na takmičenju nakon invazije na Ukrajinu.

U Belorusiji je zbog Vursta pokrenuta peticija da se Pesma Evrovizije 2014. ne emituje u zemlji, tvrdeći da je „leglo sodome“.

U Srbiji, Gej-lezbijski info centar osudio je komentatore RTS-a Silvanu Grujić i Dragana Ilića tokom prenosa takmičenja 2014. zbog, kako je rečeno, vređanja transordne populacije i zatražio izvinjenje javnog servisa.  

Turska, nekadašnja redovna zemlja učesnica i pobednica 2003. se povukla sa takmičenja 2013. Kao razlog navela je nezadovoljstvo oko sistema glasanja. Ipak, upitani o vraćanju na takmičenje, Turski emiter TRT je izjavio da zbog LGBTQ+ nastupa vše ne žele da učestvuju.

Kada je reč o Mađarskoj, smatra se da je jedan od razloga povlačenja sa takmičenja 2020. zbog anti-LGBTQ+ klime u vladi Viktora Orbana.

K.S./Kompas