Joveva: Vučićeva odluka da ode u Moskvu je otvoreni čin političkog svrstavanja uz Putinov agresorski režim

Irena Joveva jedna je od troje poslanika Evropskog parlamenta koji su se 15. aprila u Strazburu sastali sa studentima biciklistima iz Srbije. Tom prilikom primila je njihovo pismo u kome skreću pažnju na studentske zahteve i situaciju u Srbiji nakon pada nadstrešnice 1. novembra. Obećala je i “da će kucati na vrata” predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, kako bi se direktno založila za studente iz Srbije.

Joveva je ostala dosledna svojim rečima. Pismo koje je primila uručila je 6. maja predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli.

Istoga dana na raspravi u Evropskom parlamentu o izveštaju Tonina Picule o Srbiji, istakla je da se “zalaže za pravnu državu, demokratiju i pravdu i to ne samo na papiru”. “Nemojte potcenjivati situaciju u Srbiji. Nemojte dozvoliti da autoritarna vlast sedi na dve stolice i manipuliše svima ostalima i EU i svima onima na Istoku. Prema tome, kad je u pitanju pravna država, tu se ne sme popuštati”, rekla je svojim kolegama.

Za Kompas govori o narednim koracima koje planira u cilju podrške zahtevima studenata iz Srbije, ali i o aktuelnoj poseti predsednika Aleksandra Vučića Moskvi.

“Ko bira Moskvu pre Evrope, bira autokratiju umesto demokratije”

KOMPAS: Posle neubedljive turneje po Sjedinjenim Američkim Državama, Vučić se 9. maja pojavio u Moskvi na obeležavanju Dana pobede nad fašizmom. Odande je izjavio da očekuje teške reakcije iz Evropske unije na njegovu posetu Ruskoj Federaciji, ali da će na njih “ozbiljno odgovoriti” i kako je naglasio, reći im sve šta misli o svakoj vrsti političkog odnosa koji su imali prema Srbiji.

Šta ovaj njegov potez govori o spoljnopolitičkom kursu Srbije i kakav bi, po Vašem mišljenju, trebalo da bude odgovor Evrope?

JOVEVA: Vučićeva odluka da 9. maja – na Dan Evrope bude u Moskvi, u jeku brutalne ruske agresije na Ukrajinu, nije samo njegov simbolički gest, već otvoreni čin političkog svrstavanja uz agresorski režim Vladimira Putina. Odluka o odlazku u Moskvu, posebno u trenutku kada EU ulaže ogromne političke, finansijske i bezbednosne resurse u podršku Ukrajini, po meni predstavlja direktno ponižavanje evropskih vrednosti koje Srbija, kao kandidatkinja za članstvo u EU, barem formalno tvrdi da deli.

Nažalost (ili na sreću, kako za koga) sankcije u EU su komplikovane jer često neke odluke padaju u Savetu EU zbog glasa jedne zemlje (Mađarske, vrlo često, a u poslednjem periodu ponekad i Slovačke), tako da je bez jednoglasne odluke na nivou Unije teško uvesti bilo šta sve dok Vučić ima prijatelje koji su takodje autoritarni kao i on unutar Unije. Sa nekim od njih će čak i deliti binu u Moskvi. Ali to ipak ne znači da se ne može ništa uraditi.

Zemlje članice mogu uvesti sankcije individualno, a postoji i mogućnost razmatranja trenutnog zamrzavanja pristupnih pregovora Srbije sa Unijom. Međutim, takva mera bi, po mom mišljenju, u ovom trenutku bila kontraproduktivna jer bi najveću cenu ponovo platili obični građani — oni koji žive u ekonomski i politički neizvesnom okruženju i oni koji zapravo trpe najveće posledice upravo istog tog autokratskog vođenja države. Umesto kolektivne kazne, koja može dodatno gurnuti zemlju ka izolaciji i jačanju evroskepitzicma, efikasnije i pravednije bilo bi da se razmisli o ciljanim sankcijama, a pod ciljanim mislim na osobe.

Prisustvo bilo kog lidera na vojnoj paradi u Moskvi 9. maja, na Dan Evrope, je nedvosmislen i svestan politički izbor. Dok se u Evropi bude obeležavao mir, saradnja i jedinstvo, u Moskvi će se slaviti militarizam i pre svega revizionizam… Drugim rečima, onaj ko tog dana bira Moskvu pre Evrope, ujedno i bira autokratiju umesto demokratije, sukobe umesto solidarnosti i izolaciju umesto integracije.

“Politika EU prema Srbiji  polako ali sigurno počinje da se menja”

KOMPAS: Evropski parlament je 7. maja ubedljivom većinom usvojio rezoluciju Tonina Picule o Srbiji.  Da li očekujete konkretnije korake Evropske komisije i Ursule fon der Lajen?

JOVEVA: Već je sama debata na plenarnoj raspravi pokazala da je svima zaista jasno šta se dešava u Srbiji. Izveštaj i amandmani koje smo podneli takođe vrlo jasno i objektivno govore o stanju nastalom autoritarnim vladanjem predsednika Vučića.

Izveštaj je bio potvrđen velikom većinom evroposlanika, tako da i to sve govori samo po sebi. Mi smo svoje uradili i bili vrlo jasni u osudama sve veće represije koju vrši vlast u Srbiji, a isto tako i u podršci svima koji se zalažu za demokratiju, vladavinu prava i transparentnost – to jest za evropske vrednosti, koje su vrednosti – ili bi trebale da budu vrednosti – svih nas.

Politika EU prema Srbiji  polako ali sigurno počinje da se menja i mislim da će to u narednim mesecima biti još samo jasnije, a i konkretnije. Ipak moram da naglasim da, uprkos tome što se mi postavljamo na stranu vladavine prava, sve je u rukama građana Srbije, a to je da na demokratski način promene stanje u zemlji. U tom smislu mi sa vama niti možemo niti želimo da utičemo na politiku unutar zemlje. Jedino što želimo je da vrednosti Evropske unije budu sprovedene i u praksi.

Komesarka za proširenje Marta Kos je u svojim stavovima isto tako sve realnija, jasnija i oštrija, a što se tiče predsednice komisije, Ursule fon der Lajen, i ona će morati da napravi izbor i – ako ne želi gubiti na kredibilitetu EU – staviti demokratske vrednosti iznad ekonomskih interesa.

Još nemam odgovore od Ursule fon der Lajen, ali to ne znači da ću stati

KOMPAS: Da li ste imali priliku i da Ursuli fon der Lajen direktno ukažete na problem u odnosu Komisije prema predsedniku Vučiću i da se, kako ste najavili, direktno založite za srpske studente?

JOVEVA: Do danas još nemam odgovore od nje, ali to ne znači da ću stati. Do te prilike će doći kad-tad, a ja idem korak po korak. Ne mogu neke stvari da se srede bez pritiska i/ili preko noći. Ove nedelje sam imala sastanak sa predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Mecolom čiji je stav vrlo jasan. Trenutno sam i u pregovorima za sastanak sa predsednikom Evropskog Saveta Antoniom Koštom… Tako da, sve po redu i sve će stići na svoje mesto i biti kao što mora da bude – za bolju budućnost građana Srbije pa i svih nas.

Dodala bih da sam u svom govoru u Evropskom parlamentu ove sedmice jedan deo posebno posvetila gospođi fon der Lajen, i to na njenom maternjem, nemačkom jeziku, pa će možda tako bolje razumeti. U govoru je jasno pozivam na odgovornost kao prvo oko toga što je rekla prilikom oktobarske posete Srbiji – a samo osam dana posle toga se desila tragedija u Novom Sadu … od tad se nije (dovoljno jasno) izjasnila oko cele situacije.

Ja zaista verujem da su evropske institucije sada više svesne događaja jer glas studenata i civilnog društva nikada nije bio ovako snažan. Očekujem da i predsednica fon der Lajen jasno i glasno kaže ono za šta se na papiru zalaže – a to je da je zaista na strani slobode,  pravde i vladavine prava.

“Očekujem da će dolazak studenata ultramaratonaca u Brisel privući još veći broj evropskih političara”

KOMPAS: Studenti iz Srbije biciklima su u aprilu došli u Strazbur. Ovih dana ka Briselu studenti iz Srbije dolaze – trčeći ultramaraton. Da li očekujete konkretne rezultate njihovih poduhvata?

JOVEVA: Dolazak studenata biciklista u Strazbur je zaista bio emotivan i veličanstven, a i vredan u smislu pažnje pa i reakcija koje su dobili od evropskih političara, a možda i šire. Kao što sam spomenula, zajedno sa kolegicom Keler i kolegom Bosancem smo predali pisma i zahteve i studenata biciklista i trkača na spomenutom sastanku predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli, a studenti trkači su tokom njihove posete u takozvanoj door to door kampanji podelili pisma i parlamentarcima.

Očekujem da će i dolazak trkača sledeće nedelje biti zapažen i privući još veći broj evropskih političara. Svakako će se održati sastanci, i to ne samo sa parlamentarcima, ali ne želim da otkrivam detalje jer to nije moja priča, to je istrajnost, borba i hrabrost te dece.

Činjenica je da toliki napor i angažman za evropske vrednosti slobode i vladavine prava ne može ostati nezapažen. Sve više i više kolega se zanima za situaciju i vrše pritisak, pa i u svojim zemljama članicama, ali i na Komisiju da se promeni narativ i pruži konkretna podrška ljudima, borcima za pravdu.

KOMPAS: Plan studenata ultramaratonaca je da u Brisel stignu 12. maja. Da li ćete ih dočekati? 

JOVEVA: Naravno da ću doći da stanem uz njih, samo što u ponedeljak uveče moram da odem u Evropski parlament da vodim pregovore u ime celog Evropskog parlamenta za jedan vrlo važan zakonodavni akt u vezi statistike, da pregovaram sa predstavnicima Saveta i komisije i verovatno će se to potrajati do kasno u noć. 

Moji saradnici će svakako ostati na dočeku do kraja, ali verujem i mnogo mojih koleginica i kolega. Dan kasnije, u utorak, smo svakako organizovali njihov dolazak u Evropski parlament i obavestili koleg(inic)e da se pridruže i pruže podrsku studenti(ca)ma, ali i da se stvori otvoren prostor između nas parlamentaraca i njih za otvoren i iskren razgovor. Na tom sastanku će verovatno biti i pretstavnici nekih drugih evropskih institucija.

Isto tako, u sredu nas čeka rasprava na odboru za ljudska prava Evropskog parlamenta o situaciji u Srbiji gde će studenti imati priliku da jasno i glasno široj publici sve objasne sami.

Kompas