Japanci ispituju lek koji podstiče rast zuba: Tvrde da postoje “uspavani pupoljci”
Japanski stomatolozi testiraju pionirski lek koji bi mogao ponuditi alternativu protezama i implantatima, i omogućio ponovni rast zuba.
Da li ste znali da su ispod naših desni uspavani pupoljci treće generacije? (Foto: Envato)
Tim stručnjaka pokrenuo je klinička ispitivanja u Univerzitetskoj bolnici Kjoto u oktobru, dajući eksperimentalni lek odraslim ispitanicima za koji kažu da ima potencijal da ubrza rast skrivenih zuba.
Za razliku od gmizavaca i riba, široko je prihvaćeno da ljudima i većini drugih sisara rastu samo mlečni, a potom stalni zubi i da se tu ciklus završava.
Uspavani pupoljci treće generacije ispod naših desni
Međutim, ispod naših desni su uspavani pupoljci treće generacije, kaže dr Katsu Takahashi, šef oralne hirurgije. To tehnologija „potpuno nova“ u svetu, dodaje on, prenosi Science Alert.
Protetski tretmani koji se koriste za zube izgubljene zbog karijesa, bolesti ili povreda često se smatraju skupim i invazivnim.
Dakle, „obnavljanje prirodnih zuba definitivno ima svoje prednosti“, rekao je Takahaši, vodeći istraživač projekta.
Testovi na miševima i tvorovima ukazuju da blokiranje proteina USAG-1 može da probudi treći set zuba. Istraživači su objavili laboratorijske fotografije izraslih zuba kod životinja.
Lek verovatno dostupan od 2030.
Za sada, stomatolozi daju prioritet pacijenata kojima od rođenja nedostaje šest ili više stalnih zuba.
Ovo nasledno stanje pogađa oko 0,1 odsto ljudi, koji mogu imati ozbiljne probleme sa žvakanjem. U Japanu oni često većinu svoje adolescencije provode noseći masku za lice kako bi sakrili velike prazne prostore u ustima, rekao je Takahaši.
Lek je prvenstveno namenjen deci, a istraživači žele da bude dostupan 2030.
„Ovo je samo početak“
Takahašijeva metoda je „inovativna i ima potencijal“, rekao je Čengfri Cang, klinički profesor endodoncije.
„Tvrdnja da ljudi poseduju latentne zubne pupoljke koji mogu da proizvedu treći set zuba je i revolucionarna i kontroverzna“, kazao je on. Međutim, upozorio je da se „ishodi primećeni kod životinja ne prenose uvek direktno na ljude”.
Takahaši tvrdi da se lokacija novog zuba u ustima može kontrolisati, ako ne i precizno odrediti, mestom ubrizgavanja leka.
Prvo kliničko ispitivanje fokusira se na testiranje bezbednosti leka, pa učestvuju samo zdrave odrasle osobe koje su izgubile barem jedan zub. I dok regeneracija zuba ovog puta nije izričiti cilj, male su šanse da bi se to ipak moglo desiti ispitanicima, rekao je Takahaši.
Ako je tako, istraživači će potvrditi da lek može biti efikasan za one sa stečenim bezubostima – što bi bio medicinski trijumf.
Ovo bi mogla biti važna vest za Japan, s obzirom da ima drugu najstariju populaciju na svetu.
Više od 90 odsto ljudi starijih od 75 godina u Japanu ima najmanje jedan zub, pokazuju podaci ministarstva.
Science Alert/Kompas