Izbori za Sabor prva od tri izborne runde u Hrvatskoj ove godine
Izbori za Sabor su prva runda superizborne godine. Prašina koju siupodigli premijer Andrej Plenković i predsednik Zoran Milanović neće se sleći do evropskih izbora u junu. Krajem godine, Hrvati biraju šefa države. Ko će odneti prvu i najvažniju rundu?
Parlamentarni izbori u Hrvatskoj su prva i najvažnija runda od tri u 2024. U junu se bira Evropski parlament, a krajem godine su i predsednički izbori. (Foto: Fonet/AP)
Hrvatska sutra bira novi Sabor. Izbor se svodi na premijera Plenkovića i predsednika Milanovića. Grupacija aktuelnog premijera vodi u anketama popularnosti, ali nedovoljno značajnom i stabilnom da u izborni dan uđe bez nervoze.
Plenković je sa svojom konzervativnom Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) na vlasti od oktobra 2016.
Plenkovićev smireni kontinuitet protiv Milanovićeve eksplozivnosti
HDZ na vlasti, inače, nije bila u samo tri navrata od hrvatske nezavisnosti 1991. Plenković se stoga predstavlja kao simbol stabilnog kontinuiteta proevropske i prozapadne politike u burnim vremenima.
Milanović je, tada kao šef hrvatskih socijaldemokrata (SDP), premijer bio 2011-16. Sada je neformalni lider koalicije okupljene oko SDP.
Uvek provokativan, povremeno i uvredljiv, sada je ulog stavio na populističku kartu. To nije bez rizika, jer je nekim izjavama otvorio i pitanje otpornosti Hrvatske, članice NATO i Evropske unije, protiv uticaja Rusije. Skokovi u desničarenje isto mogu da uzrujuaju deo biračkog tela.
On je čak ignorisao odluku Ustavnog suda da, kao predsednik, ne može u trku za premijera.
Konzervativci verovatno ponovo pobeđuju
Plenkovićev adut kontinuiteta je, ipak, verovatno, dobitni – HDZ je u anketama imala udobnu, mada ne neoborivu prednost. Neprijatan signal Plenkoviću je pad popularnosti koalicije poslednjih nedelja.
Opozicija može da boduje na nezadovoljstvu ekonomskom krizom koju su zaoštrile snažna inflacija i hroničan manjak radne snage.
Poslednja predizborna anketa, od ponedeljka, ukazuje da će HDZ od 151 mandata u Saboru osvojiti 60, a Milanovićev blok 41, javio je 24Sata u ponedeljak. Dakle, šta god da se desi, vlada će biti koaliciona.
Sledeća runda u junu, pa još jedna krajem godine
U svakom slučaju, kampanja se nastavlja odmah posle izbora, jer Hrvati glasaju i za Evropski parlament u junu, a krajem godine biraju predsednika.
Kada se izbori u Hrvatskoj održavaju radnim danom, taj dan, prema zakonu, automatski postaje neradan.
Pravo da glasa ima 3,51 miliona birača u zemlji i bezmalo 223.000 u dijaspori. Glasanje se održava u 10 izbornih jedinica u Hrvatskoj, a svaka u Sabor šalje po 14 poslanika.
Zasebne jedinice su dijaspora, sa tri predstavnika, i etnički manjine sa osam.
B.B./Kompas