Izbori u Nemačkoj – Izvestan samo pobednik

Izbori u Nemačkoj u nedelju ne nose mnogo neizvesnosti po pitanju pobednika. Nije, međutim, nimalo nebitno kako će proći manje partije, one koje se bore za preskakanje cenzusa i osvajanje mesta u parlamentu.

Poslednja istraživanja samo su potvrdila višemesečni trend i dominaciju opozicionih demohrišćana (CDU/CSU).

Ankete najavljuju pobedu demohrišćana i malo šta drugo

CDU/CSU je u anketi za Politbarometar televizije ZDF u petak bila na 28 odsto podrške. Dakle, nadalje suvereno, makar dva odsto manje nego sedam dana ranije.

Desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) je, pak, skočila za procentni poen i utvrdila se na drugom mestu sa 21 odsto.

Socijaldemokratska partija (SPD) kancelara Olafa Šolca i Zeleni vicekancelara Roberta Habeka ostali su na 16, odnosno 14 odsto.

Partija Levica je nastavila napredak iz prethodnih nekoliko nedelja i ponovo je skočila za jedan poen, na osam odsto.

Liberalna FDP, koja je u novembru srušila Šolcovu vladu napuštanjem koalicije sa SPD i Zelenima, ostala je, kao i levičarsko-populistički Savez Sara Vagenkneht (BSW), ispod cenzusa, na 4,5 odsto.

Sve u svemu, kandidat demohrišćana za kancelara Fridrih Merc može da ostane neispunjene želje, da vodi vladinu koaliciju sa samo jednim partnerom.

Merc, naime, žarko želi dvostranu koaliciju. Neće nestabilnost i natezanje koje je Šolcovu vladu sahranilo mnogo pre nego što je zapravo pala.

Desničari unapred otpali kao partner u vladi

AfD sve stranke mejnstrima, pa i demohrišćani, isključuju kao mogućeg partnera. 

Mercu su, prema tome, na raspolaganju SPD, Zeleni i verovatno Levica, a uz preokret u izbornom danu, i FDP i BSW.

Naravno, mada se sve dugoročno slažu u po par procenata, ankete ne izbacuju neizbežno proročanstvo i pomeranja na dan izbora su sasvim moguća.

Pritom, i minimalno pomeranje, unutar statističke greške istraživanja, može mnogo da promeni.

Dve, možda tri male stranke postizbornu stvaraju sliku

Barem FDP i BSW u nedelju svoje glasove mogu da konvertuju u mesta u Bundestagu. Mogu i da ih proporcionalno poklone onima koji prebace pet odsto.

Dakle, rezultati pri dnu tabele mogu dramatično da utiču na njen vrh.

Pritom, predstojeći izbori su izuzetni. Ne samo jer su prevremeni, što se u Nemačkoj retko dešava.

Više ih ističu teška situacija u zemlji i svetu i neizvestan prolaz manjih partija u Bundestag, ocenio je osnivač instituta Forsa Manfred Gilner.

Mutnije nego ikada…

„Ne sećam se da je ikada ovoliko neizvesno i tesno bilo pitanje ko može da formira vladajuću koaliciju“, rekao je Gilner za agenciju dpa.

Bez desničara u kombinatorici, može se desiti da prvi put u Nemačkoj dvostrana koalicija bude i matematički nemoguća. Pritom, to može da odluči veoma mali broj glasova.

Osim što barem FDP i BSW saplitanjem o izborni prag svoje glasove mogu da preliju demohrišćanima, AfD i tako redom, i značajan deo biračkog tela mogu da ostave bez predstavnika u Bundestagu.

“U najekstremnijem slučaju, ako i Levica u nedelju prođe znatno slabije nego što ankete predviđaju, bez svojih predstavnika ostaće skoro 15 odsto nemačkih birača,” rekao je politikolog iz Drezdena Hans Forlender.

Sa druge strane, „ako sve uđu u parlament, formiranje će biti komplikovanije i zahtevaće trostranu koaliciju,”

… jer računica pre izbora je nemoguća

Stvari slično vidi i Gilner. „Ovaj put ne možemo unapred da precizno izračunamo moguće varijante. I male promene mogu presudno da utiču na moguće koalicije,” rekao je.

„Ako od tri manje stranke u parlament uđe samo Levica, prema anketama biće moguća koaliciju demohrišćana i SPD,” nastavion je Gilner. Za savez demohrišćana i liberala manevarski prostor bi, pod takvim scenarijom, bio mikronski.

Gilner je, međutim, siguran da je isključena vlada socijaldemokrata, Zelenih i Levice.

BSW se nedvosmisleno distancira od koalicije sa demohrišćanima, SPD ili Zelenima. 

Levica, pak, vodi kampanju pod sloganom „svi žele da vladaju, mi želimo promene“ i odbacivanje skoro svakog savezništva je obostrano.

Već je pomenuto da sa AfD niko ne želi u vezu.

Demokratija mora da pronađe rešenje, ili…

“Ovakva politička situacija povećava pritisak na stranke demokratskog centra da pronađu dogovor,” ukazao je Forlender. 

Demokratija mora da rešava probleme, inače raste nezadovoljstvo koje pre svega ide na ruku već nadirućim desničarima.

A Nemačkoj je sada preko potrebna stabilna vlada, sposobna da iskuje i primeni dogovor o kritično važnim pitanjima.

… teška pitanja ostaju bez odgovora

Domaća privreda je dve godine zaredom u recesiji, uz turobne prognoze i za 2025. Nemačka nikako da se oporavi od serije kriza, počev od pandemijske.

Te krize su, ustvari, samo na površinu izvukle često prepletene sistemske slabosti privrede koje neće proći same od sebe. 

Među njima su pad konkurentnosti, naduvana birokratija, deficit kvalifikovane radne snage, manjak stanova i drugi.

Privreda od dolazeće vlade glasno zahteva reforme, i to brze i odlučne. Dodušem, tražila ih je i Šolcu.

Izbori u Nemačkoj, oči u Vašingtonu i Kremlju

Nemačka je i geopolitički u neprijatnom položaju. Na istoku Rusija nastavlja da osvaja ukrajinsku teritoriju, a Donald Tramp rastura zapadno savezništvo i dovodi podršku Kijevu u pitanje.

Pritom, deo agende mu je da u Evropi podržava one koji igraju uz njegovu muziku, a to je u Nemačkoj AfD, koja simpatiše Kremlj i želi Nemačku da izvuče iz Evropske unije.

AfD je, uz levičarsko-populistički BSW – koji isto pokazuje razumevanje za Moskvu – dobila podignut palac i sa istoka, od šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova.

Te dve stranke vode politiku sa  „mnogo toga razumnog,” rekao je Lavrov sredinom januara.

Kompas