Izbori na Kosovu: Kurti protiv svih

Izbori na Kosovu 9. februara su sa jedne strane Ibra referendum o podršci premijeru Aljbinu Kurtiju, a sa druge strane izazov predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Biće to deveti parlamentartni izbori od kako je Kosovo pre 18 godina proglasilo nezavisnost od Srbije. 

Produženu kampanju obeležavaju uobičajene i neke nove napetosti.

Neprekidnu političku nestabilnost Kosova ilustruje i to da su predstojeći izbori prvi u redovnom roku od 2010.

Ko koga bira?

U trci za 120 mesta u parlamentu učestvuje 28 izbornih lista, uključujući šest srpskih, sa 1.280 kandidata. 

Od toga, 10 mesta je rezervisano za srpske kandidate, tri za Bošnjake, po dva za tursku i romsku zajednicu i jedno za Gorance.

Kampanja je neprijateljska među tri vodeće liste kosovskih Albanaca. 

To su Vetevendosje (Samoopredeljenje) premijera Aljbina Kurtija, Demokratski savez Kosova i Demokratska partija Kosova.

Izbori određuju dinamiku odnosa na Kosovu

Velike opozicione partije nisu dogovorile predizbornu koaliciju, što već govori o njihovim odnosima.

Ishod parlamentarnih izbora odrediće dinamiku političkog razvoja i stanja bezbednosti Kosova, ocenjuje ljubljanski Institut za bliskoistočne i balkanske studije IFIMES.

Tu dinamiku dalje bi trebalo da oblikuju lokalni izbori na jesen.

Ankete: Glatka pobeda Kurtija za stajanje na žuljevima

Ankete nagoveštavaju da će Kurti i Vetevendosje glatko pobediti, i da su izbori pre referendum hoće li osvojiti više od 50 odsto glasova.

Drugim rečima, Kurti će verovatno dobiti priliku da nastavi svoju politiku. 

Sa južne strane Ibra, ostaće na žulju političko-kriminalnog kompleksu u većem delu Kosova. 

Sa severne, stajaće na žulju Beogradu nastojanjem da demontira sve palalene strukture Srbije i dalje izoluje sever Kosova od uticaja preko administrativne linije, ocenjuje IFIMES.

Opasno prelamanje svega na severu Kosova

Da su odnosi Prištine, Beograda i severa Kosova komplikovani, napeti i opasni nije nikakva novost.

Pritom, Zapad i Evropska unija, kojoj zvanično teže i Priština i Beograd, te odnose vide kao pretnju bezbednosti na Zapadnom Balkanu. Druga neuralgična tačka je Bosna i Hercegovina.

Naravno, u suštini potencijalno eksplozivnog spora je status Kosova. Obe strane insistiraju na suverenitetu, Beograd nad celim Kosovom, isto kao i Priština.

Sukob se prelama preko opština na severu sa većinskim srpskim stanovništvom, gde Srbija ima uticaj koji nastoji da zadrži, a kosovske vlasti žele da ga eliminišu.

Srpski izborni izazov Vučiću

Predstojeći izbori će biti i proba moći srpskih stranaka na Kosovu. 

Za glasove se bore do sada neprikosnovena Srpska lista, Srpska demokratija, Srpski narodni pokret, Za slobodu, pravdu i opstanak, Partija kosovskih Srba i Građanska inicijativa narodna pravda.

Srpska lista je produžena ruka predsednika Aleksandra Vučića i, kao takva, protivnik je i i srpske opozicije i partija kosovskih Albanaca.

Ostaje da se vidi hoće li predstojeći izbori i lokalni na severu Kosova doneti nešto novo i, možda, otvoriti vrata pomaku u pregovorima o normalizaciji.

Ako je podsećanje potrebno, normalizacija je uslov obema stranama za napredak u pregovorima o pristupu EU.

Kompas