Istraživanje: Srpski radnici u auto industriji su psihički i fizički iscrpljeni
Jedan od autora istraživanja „Položaj radnika i radnica u automobilskoj industriji u Srbiji“ Vladimir Simović izjavio je danas da je prosečna neto zarada radnika zaposlenih u toj industriji, uključujući bonuse, prekovremeni i noćni rad, 70.000 dinara, kao i da je 70 odsto ispitanika reklo da nije zadovoljno uslovima rada.
On je rekao da su svi ispitanici istakli da su fizički i psihički iscrpljeni i da nemaju dovoljno slobodnog vremena za sebe i porodicu.
Zadovoljstvo tamo gde postoje sindikati
Simović je, na predstavljanju istraživanja „Položaj radnika i radnica u automobilskoj industriji u Srbiji“, rekao da su uradili 50 intervjua sa radnicima iz 10 fabrika u Srbiji.
On je rekao da je deset odsto ispitanika odgovorilo da su zadovoljni uslovima rada, dok je oko 20 odsto reklo da su uslovi rada relativno dobri ako se imaju u vidu uslovi rada u drugim fabrikama.
„Tamo gde postoje sindikati primetno je zadovoljstvo napretkom koji se ostvaruje u pogledu prava radnika“, rekao je Simović i naveo da su svi ispitanici odgovorili da imaju ugovore o radu, ulavnom na neodređeno vreme, da dobijaju plate na račun i da isplata zarada ne kasni.
Dve trećine radi više od 48 sati nedeljno
Simović je rekao da je velika većina ispitanika prošla obuku za radna mesta, kao i da ranije nisu imali iskustvo u radu u tom sektoru, a njihova stručna sprema ne odgovora njihovoj radnoj poziciji.
On je rekao da su svi ispitanici odgovorili da rade prekovremeno i da u proseku rade ukupno 44 sata nedeljno.
Prema njegovim rečima, svim ispitanicima su povremeno radne nedelje trajale minimum 48 sati, a dve trećine je radilo i više od 48 sati, dok su neki od ispitanika radili i po 76 sati nedeljno.
Većina ispitanika je, kako je rekao Simović, navela da poslodavci ne uvode preraspodelu radnog vremena.
Naknada za prekovremeni rad čini u proseku 20 odsto ukupne mesečne zarade, kazao je Simović, dodavši i da su svi ispitanici rekli da „norme nisu adekavatno postavljene i da ih diktiraju porudžbine“.
Kažnjavani ako ne ispune normu
Simović je rekao da su radnici, ukoliko ne ispune normu, često kažnjavani tako što im se ukidaju bonusi za normu ili dobijaju manju platu.
On je naveo i da su ispitanici rekli da gube bonus apsolutne prisutnosti ukoliko odu jedan dan na bolovanje tokom meseca, pa izbegavaju da idu na bolovanje.
Simović je rekao da često dolazi do povreda na radu, kao i da je bilo povreda sa smrtnim ishodom.
Nemaju novac za odmor van mesta boravka
Skoro svi ispitanici su rekli da svojoj deci i sebi ne mogu da obezbede odmor van mesta boravka, nemaju mogućnost da nešto uštede, dok dve trećine radi dodatne poslove.
Radnici, prema njegovim rečima, pristaju na takve uslove rada da bi obezbedili egzistenciju sebi i svojim porodicama.
Advokatica za radno pravo Tanja Marković rekla je da zakoni u Srbiji nisu dovoljno određeni po nekim pitanjima, a da „sudovi tumače pravo“, navodeći da radnici nisu dovoljno informisani o svojim pravima, kao i da kod njih preovlađuje „osećaj bespomoćnosti“.
Ona je rekla da „osećaj bespomoćnosti nije neosnovan, jer kada radnici tuže poslodavca sudsko tumačenje prava ne ide često u korist radnika“.
U automobilskoj industriji u Srbiji zaposleno je ukupno 94.876 osoba.
Istraživanje „Položaj radnika i radnica u automobilskoj industriji u Srbiji“ i istoimena publikacija realizovani su u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Inicijativa za globalnu solidarnost“ koji finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).
FoNet