Istraživanje: Mladima nisu jasni sukobi i ratovi iz devedesetih godina
Istraživanje „Percepcija devedesetih kod mladih u Srbiji“ pokazalo je da mladi doživljavaju devedesete u izraženo negativnom svetlu, a te godine asociraju ih na ratove, konflikte, ekonomsku krizu, kriminal i opšte društveno propadanje, saopštio je Kulturni centar Grad.
Ilustracija (Foto: Envato)
Istraživanje sprovedeno u saradnji inicijative Muzej devedesetih i Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i ispitani su mladi od 18 do 30 godina u Srbiji, u cilju sticanja uvida u njihovo razumevanje i percepciju događaja iz poslednje decenije 20. veka, njihovih pogleda na prošlost i utvrđivanja kako to oni danas vide devedesete.
Ništa u školi u devedesetima
Mladi ističu da je njihovo znanje o devedesetim nedovoljno i da su im najmanje jasni sukobi i ratovi. Najviše su o devedesetima slušali od roditelja i starijih generacija, dok su najmanje o njima učili o školi.
Posebno je upadljiv nalaz da, nezavisno od informisanosti, mladi ističu da ih devedesete zbunjuju, prepoznaju da postoje suprotstavljene verzije istorije i da je vrlo teško, ako ne i nemoguće, doći do potpune istine.
Slobodan Milošević je svojevrsno oličenje devedesetih za veliki broj mladih, pokazuje istraživanje, a jedan deo njih ovo vreme povezuje i sa otporom i protestima.
Posledice devedesetih i dalje prisutne
Istraživanje pokazuje da devedesete za mlade nisu samo istorija, već i jasan kontinuitet sa današnjicom i ističu da, s jedne strane, osećaju posledice devedesetih, pre svega u pogledu tenzija i podela u regionu, ali i kada je reč o etničkim identitetima i njihovim ulogama u prethodnim sukobima, a s druge nose pozitivna iskustva u odnosima sa pripadnicima drugih etničkih grupa na ličnom planu.
Način na koji mladi razmišljaju o pitanjima identiteta otkriva duboku i ukorenjenu privrženost, navodi se u istraživanju, i u izvesnom smislu, podrazumevanu vezanost za etničku i religijsku grupu.
Rezultati pokazuju i da se nacionalizam jasno odbacuje u ekstremnim formama, a istovremeno se doživljava kao nešto što je vrlo emocionalno obojeno i ukorenjeno u porodici i detinjstvu. Privrženost religiji i crkvi doživljava kao vrlo snažna i nesporna.
Istraživanje je vodila psihološkinja Marija Branković, a učestvovali su istraživači Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Nevena Mijatović i Aleksandar Milovanović i istoričarka Ana Radaković.
FoNet/Kompas