Inženjer, a zidar: Stranci u EU često rade poslove za koje su prekvalifikovani
Strani radnici čije kvalifikacije prevazilaze posao koji obavljaju najčešće se mogu sresti u Grčkoj gde ih je 69,6 odsto, zatim Italiji (64,1 odsto) i Španiji (56 odsto).
Izvor: Envato
Stranci koji dolaze u Evropsku uniju da rade dvostruko češće su previše kvalifikovani za poslove koje su dobili u odnosu na svoje EU kolege na istom radnom mestu, pokazuje istraživanje Eurostata.
Zašto je to važno?
Ovi podaci pokazuju da su imigranti u EU i dalje građani zemalja u razvoju, koji su napustili svoje zemlje spremni da u Evropskoj uniji obavljaju poslove čak i ispod svog nivoa stručnosti, jer im čak i takvi poslovi nude bolji životni standard od onog koji imaju u svojoj domovini, ili su u drugim slučajevima na to prinuđeni zbog teških društvenih okolnosti u mestima odakle dolaze.
Ipak, razlika u stopi prekvalifikovanosti između radnika poreklom iz EU i onih van EU, a na radu u uniji, u poslednjim godinama se smanjuje.
“Stopa prekomerne kvalifikacije iznosila je 39,4 odsto za državljane zemalja koje nisu članice EU. Nasuprot njima, procenat prekomerne kvalifikacije za državljane EU iznosila je 20,8 odsto, što je manje nego prethodne godine”, navodi Eurostat.
Srpski obrt
Naši, neretko visokoobrazovani, radnici decenijama unazad bili su spremni da u zapadnoj Evropi rade poslove za koje su potrebne niže kvalifikacije od onih koje oni poseduju, ali to više nije slučaj.
Od 2018. do 2020. godine spremnost na odlazak iz zemlje pala je sa 78 odsto na 66 odsto prema istraživanju Infostuda.
Ispitanike iz Srbije najviše zanima da rade u inostranstvu u nekoliko oblasti, uključujući zelene poslove i održivost, digitalizaciju, nauku o podacima i veštačku inteligenciju, zanatske poslove, ručne i fizičke poslove, kao i inženjering i tehničke profesije.
Naši ljudi, bez dileme, posebno žele da rade u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), kao i u Sloveniji.
Ne (samo) pare
Većina ispitanika (83 odsto) ističe finansijske i ekonomske faktore kao primarni motiv za iseljenje. Takođe, 70 dsto navodi bolji kvalitet života kao ključni osnov.
Ponuda konkretnog posla opredeljuje 55 odsto ispitanika, dok je 53 odsto naglasilo bolji društveni sistem i zdravstveno osiguranje. Pored toga, 40 odsto anketiranih vidi bolje karijerne mogućnosti kao razlog za napuštanje zemlje.
Nova ekonomija