Internet postaje sve gori za korišćenje zbog „veštačke inteligencije“

Enshittification je pojam proglašen za reč 2023. godine od strane Udruženja za proučavanje Američkog dijalekta, a slobodno bi se mogla prevesti kao „ugovnavanje“. Odnosi se na proces tokom kojih neka usluga, najpre mrežna platforma kao što je Amazon ili Google, ili društvena mreža kao što je TikTok, neizbežno postaje sve gore iskustvo za korisnike.

Termin je skovao Kori Doktorou, kanadski pisac naučne fantastike i esejista, da opiše ono što svi koji koristimo internet duže od decenije osećamo: da su sve te stvari, ti sajtovi, te mreže i nazovi usluge nekako postale sve manje uslužne.

Sada, sa dolaskom tzv. „veštačke inteligencije“, stvari prete da postanu još gore, a tu „veštačku inteligenciju“ dobijamo, želeli to ili ne, prvo baš na društvenim mrežama i internet servisima.

Otkud sada svuda „veštačka inteligencija“?

Modeli profita dostupni samo ozbiljno teškim kapitalistima omogućili su tim istim kapitalistima da „disruptuju“ ili po srpski razbucaju razna tržišta – nekretnina, restorana, dostave i trgovine robom široke potrošnje, između ostalog. A ima još toliko grana privrede gde se može nametnuti neka vrsta silicijuma odnosno digitalizacije!

Osnovni model je prost: ulažeš silne pare i na gubitku si prvih nekoliko godina, ali navlačiš korisnike dobrom uslugom, to jest dobro radiš ono što kažeš da radiš. Kada navučeš dovoljno korisnika, vreme je za zaradu: ili prodaješ njihove podatke ili naplaćuješ oglašavanje ili uzimaš procenat od transakcija ili sve zajedno. Usput gušiš konkurenciju, u buretu para koje si prikupio od ulagača, oportunih (engl. venture) kapitalista.

Tako giganti poput Ubera još uvek nisu zapravo profitabilni, a profitabilnost još nije ni na vidiku za kompanije kao što su OpenAI koje razvijaju najnovije, najvrelije čedo Silicijumske doline: „veštačku inteligenciju“ (V.I.) ili AI kako ga kolokvijalno već zovu svi po ugledu na Amerikance i njihov dijalekat računarsko-engleskog.

U AI odnosno V.I. sada sipaju pare svi koji bukvalno ne znaju šta će s parama – a takvih u Americi i ostatku sveta ima više nego ikada. To je osnovni razlog zbog kojega sada iskače svuda na internetu, previše je novca uloženo u tu priču, iako niko nije još tačno siguran kako će od nje tačno profitirati.

Za sada se ide proverenom metodom loženja u prazno, poznatom i kao hajp: kao što su magovi silicijuma prodali „big data“ – prikupljanje i obradu ogromne količine podataka navodno relevantnih za posao – kao esencijalnu stvar za sve kompanije koje žele da uspešno posluju u nadolazećoj veselobubrećoj budućnosti, tako se sada priča o silnim prednostima „veštačke inteligencije“ – za biznis, prava, medicinu, školovanje, administraciju.

Banke u Americi već izdaju kredite za ulaganje u „veštačku inteligenciju“ biznisima u čijem vlasništvu imaju udeo isti investicioni fondovi koji ulažu u „veštačku inteligenciju“. U Kini je malo druga priča, ali Kina je po mnogo čemu druga priča, pa ćemo je ostaviti po strani, makar za danas.

Veštačka inteligencija koja to nije

„Veštačka inteligencija“ je, treba ovde podcrtati, namerno pod navodnicima jer ovo što sada imamo nije ni približno onome što mislimo kada to kažemo, za šta pre svega treba kriviti visoka očekivanja izazvana naučno-fantastičnim filmovima i ložačkim dokumentarcima sa Diskaverija.

Pre bi se moglo reći da je ovo što imamo zapravo statistička obrada ogromne količine podataka koja izbacuje rezultate u skladu sa najverovatnijim odnosno najčešćim unosima. Dakle, podložna je predrasudama na osnovu podataka koje dobije. Znači, nije inteligentna ni u jednom smislu te reči, osim što eto radi sama kada je uključiš. Tako da nije ni neka veština napraviti je, samo ti treba baš brda procesorske moći, odnosno struje.

Neuralna mreža, osnovna forma „veštačke inteligencije“, mora da se cela aktivira da bi odgovorila na dati zadatak, ne može da koristi samo deo svog kapaciteta, ma kako zadatak bio trivijalan. Zato svaki upit postavljen ChatGPT-u ili prompt unesen u Midjourney za generisanje slike troši za red veličine više struje nego bilo koji proces na računarskim mašinama koje imaju klasičan softver, kao što je aplikacija u kojoj ovo čitate.

To znači da potrošnja za strujom raste kako raste upotreba V.I. Procenjuje se da će od pola do jedan posto svetske proizvodnje struje do 2027. odlaziti na operisanje „veštačke inteligencije“ koja to nije.

Ali, nalet je nezustavljiv, jer vidi pod „uložene su ogromne pare“. Gugl sada daje odgovore koje generiše njihova V.I. na vrhu rezultata pretrage. Pa onda tek idu plaćeni oglasi. Pa onda ispod zapravo rezultati, ali prvo oni sa najbolje optimizovanih (prema Guglu) sajtova. Ukratko, dobrodošli u V.I. Gugl, lošiji nego pre pet godina.

Još jedan klizavi korak u opštem ugovnavanju. Isto važi i za prodajne sajtove, mada mi ovde uglavnom kupujemo na Ali Ekspresu a KupujemProdajem još ne pominje mnogo veštačku inteligenciju, ali i to će doći, polako.

Stižu i nova veštačkointeligentna oruđa za kreativce, kao što su Sora i Runway, specijalizovana za video. Uskoro će svako ko ume da sroči koherentan „prompt“ – a to se uči kao i svaki jezik, čak mnogo lakše od većine jezika – moći da napravi kratak video kakav poželi. Ili ako plati malo više, da ubaci svoj video i modifikuje ga po želji samo unoseći tekstualne (ili verbalne) komande, kao što već sada nudi Photoshop, samo za sliku.

Gde smo tu mi?

Što se tiče koristi za pojedince, ovo će prvo biti masovno komercijalno iskorišćeno – i već jeste, dok ovo čitate – za pornografiju. A onda za prevaru. Umetnička upotreba se ne računa, jer na tom polju će video (a i muzika, ali to je druga tema) iz „veštačke inteligencije“ doneti tektonski poremećaj par merkalijevih stepeni gori od onoga koji je imala na internet kopirajtere ili frilens ilustratore.

Video koji generiše V.I. je mnogo teže pratiti do izvora kojim je „treniran“, a ljudi će biti spremniji da ga prihvate nego slike ili reči jer nema toliko varijacija u stilizaciji kao što može da bude u rečenici ili umetničkoj slici, pa da kažeš „ukradeno je od tog i tog“. Film je film, može da bude stilizovan ali uvek navodno prikazuje neku stvarnost.

V.I.-generisani video je taj „ubica“ koji bi trebalo da donese pravu eksploziju upotrebe V.I. „asistencije“ za stvaranje „sadržaja“ (čitaj: ispoljavanje ljudske kreativnosti), kao svojevremeno Instagram sa filterima ili TikTok sa lakom montažom.

I zato nas uskoro pored maltretiranja od strane korporacija očekuje i široko narodna upotreba V.I, pre svega (dobro, posle pornografije) za stvaranje videa koji služe za prevare putem društvenih mreža. Narodski rečeno, da se šišaju ovce.

Ali ovce smo u toj priči lako svi mi, jer pitanje je koliko će ko imati oko da razluči šta je stvarno a šta nije, svi zajedno izgubljeni u hiperrealnom stvorenom od eksponencijalno rastućeg broja veštački generisanih iluzija koje više ne referišu ni na šta stvarno, nego same na sebe i svoje prethodnice. „Habsburg AI“.

Ovo je naročito zabrinjavajuće jer baš zahvaljujući opštenarodnoj prihvaćenosti društvenih mreža je i postalo bolno očigledno koliko ljudi vole da veruju u ono što vide na tim društvenim mrežama. Posebno ako je to što vide – video.

I zato će V.I. video biti kruna, ili preciznije, dno kace ugovnavanja osnovnog trenutnog načina komunikacije i deljenja sadržaja za čovečanstvo, što će reći interenta i društvenih mreža. Koristiće ga aspolutno svi koji to mogu da priušte. Smrt filmske industrije a uskoro i televizijske produkcije će tu biti najmanji problem.

Prvi vesnici, više kanarinci u rudniku nego laste u proleće, su već tu i već su zabrinjavajuće specifično targetirani, tačnije, ima ih i specijalno namenjenih za srpsko tržište.

Na Fejsbuku se nedavno pojavio video oglas u kome veseli doktor narodni Branimir Džoni Nestorović entuzijastično drvi o vrlinama nekakvog sredstva protiv hemoroida, sve tvrdeći da mu je od hemoroida umro otac (!) – i to sve pošto je doktor u stvarnosti prošle godine podneo krivične prijave protiv nepoznatih lica da koriste njegov lik i delo u svojim reklamama za svakakva dubiozna lekovita sredstva.

U nešto lošijem uradku koji isto iskače ko zna kojim sve penzionerima iz Rakovice i očajnim domaćicama iz Batočine, Danica Grujičić, tačnije njen veštačkom inteligencijom generisani glas nalepljen na video njenog intervjua, poziva dijabetičare da probaju isto neki preparat od koga će im se uvećati grudi ili tako nešto, ne razumem se nisam doktor.

Samo razumem da je „veštačka inteligencija“ već doprinela da sve te mreže i usluge postaju sve… ugovnanije? Ugovnjivljije? Kako god, po srpski rečeno – lošije, do te mere da mi ubija želju da ih koristim. Eto, makar nešto dobro u celoj priči.

Autor je scenarista, satiričar i urednik društvenih mreža Kompas-info.com