Pink i Hepi radikalima otpisali milionski dug

Televizije Pink i Hepi otpisale su Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) dug od ukupno oko 100 miliona dinara, piše danas Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), navodeći da su te dve televizijske kuće, praktično, donirale novac radikalima, nakon čega je Agencija za sprečavanje korupcije je protiv televizija pokrenula postupak.

Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke (Foto: FoNet)

Televizije Pink i Hepi otpisale su Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) dug od ukupno oko 100 miliona dinara, piše danas Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), navodeći da su te dve televizijske kuće, praktično, donirale novac radikalima, nakon čega je Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula postupak protiv ovih dveju televizija.

Godinu i po dana nakon što se vratio iz Haga, lider radikala Vojislav Šešelj poveo je ovu stranku na još jedne parlamentarne izbore. Bila je 2016. godina i Šešelj je pretendovao na mesto premijera. Izborni spot koji se emitovao na Pinku i Hepiju je poručivao – „Glasajte za Šešelja, vratimo Srbiju u sigurne ruke“, podseća CINS.

Ukupan ceh za reklamiranje na te dve televizije bio je veći od 62 miliona dinara. Srpska radikalna stranka gotovo ništa od ovog nije platila.

I ne samo to, ni oglašavanje na Pinku za predsedničke 2017. i beogradske izbore 2018. godine nisu platili, pa je ceo dug porastao na skoro 100 miliona.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije otkriva da taj dug nikada nije plaćen, već su ga Pink i Hepi otpisali, čime su praktično donirali novac radikalima. Nakon toga Agencija za sprečavanje korupcije je protiv televizija pokrenula postupak.

Na ovaj način, navodi CINS, radikali su u poslednjih osam godina, tokom parlamentarnih, predsedničkih i beogradskih izbornih kampanja „potrošili“ više od 173 miliona više od onoga što su imali.

Vojislav Šešelj kaže za CINS da ako novca bude na računu, oni plate dug.

„Pošto nismo imali od čega da platimo, nek čekaju da im bog plati“, rekao je Šešelj.

Istraživanje CINS pokazuje kako postojeći sistem finansiranja političkih aktivnosti dovodi do netransparentnosti, skrivenih donacija i favorizovanja stranaka. Izmene koje predlaže vlast mogu da još više pogoršaju stanje i naprave milionsku štetu po budžet.

Svi učesnici izbora dobijaju novac iz budžeta za finansiranje svojih kampanja. Prvo polažu jemstvo odnosno garanciju, a zatim jedan deo – 40% – dobijaju nakon što Republička izborna komisija proglasi njihovu listu.

Ukoliko pređu cenzus, dobijaju ostatak novca u skladu sa brojem osvojenih mandata. Ako ne osvoje ni 1% glasova (manjinske liste 0,2%), onda i onih 40% što su dobili moraju da vrate, podseća CINS na proceduru finansiranja stranaka iz budžeta.

FoNet