Šoškić: Inflacija vratila plate u Srbiji 30-40 godina unazad
U prethodne dve godine inflacija je ukupno bila 25 odsto i kupovnu moć prosečnog dohotka je vratila 30-40 godina unazad, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić. Prosečna inflacija 2023. bila je 12,1, a prethodne 11,9 odsto, rekao je bivši guverner Narodne banke Srbije za N1.
(Ilustracija: Kompas)
“Već dve godine imamo inflaciju koja je četiri puta veća od zvaničnog inflacionog cilja NBS. Drugim rečima, ono što smo mogli da kupimo za 10.000 dinara, sada plaćamo 12.500 dinara”, rekao je. Pritom, “najsiromašniji su osećali mnogo veći stepen gubitka kupovne snage svojih dohodaka“, objasnio je Šoškić.
Stopa inflacije u Srbiji je među najvećim u Evropi, nastavio je Šoškić, ocenivši da je to posledica i propusta u monetarnoj politici i ekspanzivne fiskalne politike, odnosno povećavanja plata za “kupovinu popularnosti”.
Precenjen dinar guši privredni rast
Fiksni devizni kurs naglašava efekat inflacije, jer “praktično svi proizvodi i usluge iz Srbije poskupljuju u evrima i na stranom i na domaćem tržištu”, kaže Šoškić.
“To znači da će se teže prodati i to nije dobro za ekonomiju“.
Prema njegovim rečima, “nerealna vrednost dinara prema stranim valutama suštinski sprečava izvoznu ekspanziju domaće privrede”. Da je “dinar bio na nekom realnijem nivou … to bi činilo da naši proizvodi i na inostranom i na domaćem tržištu budu konkurentniji i jeftiniji“, kaže Šoškić.
Srpska privreda je poslednjih 12 godina rasla prosečnom stopom od 2,5 odsto godišnje, slabije od istočnoevropskog i globalnog proseka.
“To znači da smo dodatno zaostajali … za svetom u celini. Godine 2005. smo bili na 58 odsto BDP zemalja centralno-istočne Evrope, u koje spadaju Poljska, Češka, Mađarska, Slovačka i Slovenija, a danas smo na 56 odsto”, naveo je Šoškić. (Fonet)