Ekonomisti: Inflacija u Srbiji (nevoljno) popušta

Tempo poskupljenja robe u maloprodaji popušta, ali inflacija se ipak drži. Podgreva je, pre svega, cena usluga.

Inflacija u Srbiji polako usporava. Sada je više ne drži poskupljivanje energije i hrane, nego usluga. A cenu usluga naduvavaju plate. (Foto: Kompas)

Ako je za utehu, tako nije samo u Srbiji, a većina ekonomista očekuje usporavanje inflacije do kraja godine.

“U ovoj godini najveći doprinos inflaciji dolazi od rasta cena usluga, što je inače slučaj i u drugim evropskim zemljama”, kaže Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. To se “velikim delom objašnjava bržim rastom realnih zarada od rasta produktivnosti”, dodao je.

Prosečna stopa poskupljenja ove godine 4,5 odsto

Prema njegovoj proceni, inflacija će do kraja godine splasnuti na 3,5 odsto, odnosno na prosek od četiri do 4,5 odsto za 2024.

Ekonomisti Rajfajzen banke u junskoj analizi ukazuju na poskupljenje usluga po stopi od 0,9 odsto mesečno u poslednja četiri meseca. To znatno iznad opšteg proseka od 0,5 odsto.

Gorivo inflaciji daju usluge

Inače, usluge u Srbiji su u prvih pet meseci ove godine poskupele za tri odsto, ali za 5,5 odsto godinu-na-godinu za taj period, odnosno naspram prvih pet meseci 2023.

Najviše su za 12 meseci, sa 38,2 odsto, poskupele usluge smeštaja. Slede stvarne stambene rente, lična nega, frizerske i kozmetičarske usluge. Osiguranje je otišlo 11,3 odsto.

Ekonomisti Rajfazena za kraj godine prognoziraju inflaciju od tri odsto.

Poremećeno tržište rada: Plate ispred produktivnosti

Nominalne zarade su u prva četiri meseca godine porasle za 15, a realne za devet odsto godinu-na-godinu.

Arsić objašnjava da su realne zarade od 2017. porasle za više od 40 odsto, zbog manjka radne snage na tržištu. Istovremeno, produktivnost je uvećana za oko 10 odsto. 

Rezultat je rast troškova rada za oko trećinu, objasnio je Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Prejake plate obaravju konkurentnost privrede

To obara konkurentnost srpske privrede u spoljnoj tgovini, “ali utiče i na rast cena nerazmenjivih dobara, usluga i drugog”, kaže Arsić.

Slično je u drugim evropskim zemljama, naročito zemljama Centralno-istočne Evrope “koje se suočavaju sa demografskim problemima”.

Aleksandra Nenadović, Nova Ekonomija

Više o ovoj temi pročitajte ovde: