Ima li kraja ratu u Gazi?
Izrael obeležava drugu godišnjicu napada 7. oktobra 2023., dok Hamas i izraelski pregovarači vode indirektne razgovore o okončanju dvogodišnjeg rata u Gazi prema američkom predloženom mirovnom planu. Hoće li Izrael i Hamas iskoristiti priliku da okončaju sukobe?
Posledice izraelskog bombardovanja grada Kan Junisa u Pojasu Gaze, 28. jul 2025. (Foto: FoNet / AP)
Pre tačno dve godine, na kraju jevrejskog festivala Sukot, militanti predvođeni Hamasom, koga SAD i EU te druge zemlje smatraju terorističkom organizacijom, pokrenuli su iznenadni napad na Izrael. Bio je to najsmrtonosniji dan u istoriji te zemlje.
Izazvao je jednu od najrazornijih vojnih kampanja od Drugog svetskog rata, koja za sobom ima desetine hiljada mrtvih Palestinaca. Ogromna područja blokirane teritorije sravnjena su sa zemljom i u njima vlada glad.
Danas postoji šansa za sporazum koji će okončati ubijanje i razaranje u Gazi i vratiti izraelske taoce, žive i mrtve, njihovim porodicama.
To je prilika, ali nije sigurno da li će je Hamas i Izrael iskoristiti, piše BBC.
U napadima 7. oktobra ubijeno je oko 1.200 ljudi, uglavnom izraelskih civila, a 251 je uzeto za taoce. Izraelci procenjuju da je 20 talaca još uvek živo i žele povratak tela još 28 stradalih.
Razorni vojni odgovor Izraela uništio je veći deo Gaze. Ubijeno je više od 66.000 Palestinaca, uglavnom civila. Više od 18.000 žrtava su deca.
Podaci dolaze iz ministarstva zdravlja koje je deo ostataka administracije Hamasa. Njegova statistika se obično smatra pouzdanom. Studija u časopisu „The Lancet“, medicinskom časopisu sa sedištem u Londonu, sugeriše da su potcenjeni.
Globalna izolacija regionalnog hegemona
Izrael je međunarodno izolovaniji nego što je bio decenijama unazad, a stručnjaci, naučnici i glavne grupe za ljudska prava optužuju ga za genocid.
Međunarodni krivični sud izdao je naloge za hapšenje premijera Benjamina Netanjahua i njegovog bivšeg ministra odbrane, optužujući ih da koriste gladovanje kao metod ratovanja, što oni poriču. Normalizacija odnosa sa Saudijskom Arabijom i drugim arapskim zemljama deluje sve udaljenije, piše u analizi AP.
Neuspeh u vraćanju talaca, pored dugogodišnjih optužbi za korupciju protiv Netanjahua i njegovih napora da reformiše izraelsko pravosuđe, ostavio je zemlju žestoko podeljenom, sa nedeljnim masovnim protestima i nezadovoljstvom koje raste dok Izrael sprovodi još jednu veliku ofanzivu u Gazi.
Izrael, duboko podeljena zemlja
Posebno desničarski ekstremistički ministri Itamar Ben-Gvir i Bezalel Smotrič žele da nastave s oštrim vojnim akcijama protiv Hamasa. Obojica takođe koketiraju s idejom izraelske aneksije Zapadne obale, što bi definitivno sabotiralo rešenje o dve države, piše Dojče vele.
Međutim, druge grupe u Izraelu već mesecima odlučno insistiraju na prekidu borbi – pre svega porodice talaca i njihovi pristalice. One svake nedelje demonstriraju za rešenje koje bi se postiglo pregovorima – i osećaju se napuštenima od svoje vlade.
Ali i druge grupe više puta su protestovale protiv rata: arapski Izraelci, vojni veterani i članovi porodica vojnog osoblja. Uopšteno gledano, prema anketi iz jula 2025, više od 70 procenata Izraelaca podržava prekid vatre. No, društvo je duboko podeljeno, a tabori pristalica i protivnika vojne akcije u Gazi u poslednje vreme postaju sve nepomirljiviji.
Pitanje državnosti Palestine
Hamas je rekao da je napad 7. oktobra, u kojem su militanti ubili oko 1.200 ljudi i oteli 251 osobu, delimično imao za cilj da vrati temu Palestine na svetsku agendu. U tome je i uspeo.
Kako se rat koji je usledio odugovlačio, glavne zapadne zemlje pridružile su se većini članica UN u priznavanju palestinske države. Međunarodni sud pravde je saopštio da je izraelska kontrola nad istočnim Jerusalimom, Zapadnom obalom i Gazom, teritorijama koje je Izrael zauzeo u bliskoistočnom ratu 1967. godine, nezakonita okupacija koja mora da se okonča.
Ali na terenu, Izrael je dodatno učvrstio svoju vlast nad svim zemljama između reke Jordan i Sredozemnog mora, dodatno uništavajući svaku nadu za palestinsku nezavisnost.
Mirovni plan
Najnoviji mirovni plan Bele kuće poziva Hamas da odmah oslobodi sve preostale taoce, odustane od vlasti i razoruža se. Zauzvrat, Izrael bi oslobodio stotine palestinskih zatvorenika i povukao se iz većeg dela Gaze. SAD bi garantovale priliv humanitarne pomoći i eventualnu obnovu, a planovi za preseljenje većeg dela stanovništva Gaze u druge zemlje bili bi odloženi.
Gaza bi bila stavljena pod međunarodnu upravu bez jasnog puta ka ponovnom ujedinjenju sa Zapadnom obalom u budućoj palestinskoj državi.
Hamas je saopštio da je spreman da oslobodi taoce i preda vlast drugim Palestincima, ali da drugi aspekti plana zahtevaju dalje pregovore. Tramp i Netanjahu žele brz dogovor, a Izrael bi mogao ponovo da eskalira rat ako se pregovori odugovlače, zaključuje se u analizi AP.
Kompas