HRW: Prekomerna upotreba sile na protestima u Srbiji

Human Rights Watch izveštaj počinje osvrtom na proteste koji su se tokom prošle godine odvijali širom Srbije. Podseća i da su protesti izbili nakon što se u novembru 2024. godine urušila nadstrešnica železničke stanice u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 ljudi, usred navoda da je korupcija doprinela rušenju, što je proširilo zabrinutost zbog raspada demokratskih institucija.

Vlasti su, navodi organizacija, povremeno koristile prekomernu silu protiv demonstranata, uključujući suzavac.

HRW prenosi izveštaj nevladine grupe CIVICUS. Izveštaj ukazuje da su aktivisti i grupe civilnog društva suočeni sa:

• zastrašivanjima,
• nadzorom i sudskim gonjenjem vezanim za proteste.

Dodaje se i da je više od 400 ljudi privedeno početkom jula, te da je bilo verodostojnih navoda o maltretiranju u pritvoru.

Stručnjaci Ujedinjenih nacija, komesar Saveta Evrope za ljudska prava i zvaničnici Evropske unije, kritikovali su ovakvo suzbijanje protesta, navodi HRW.

Podsetimo, komesar Saveta Evrope za ljudska prava Majkl O’Flaerti je početkom jula 2025. izrazio zabrinutost za stanje ljudskih prava u Srbiji, gde se, uprkos uveravanjima koja je kako je kazao dobio od vlasti tokom posete u aprilu, “primenjuje prekomerna upotreba sile kako bi se obuzdale demonstracije“.

U saopštenju koje je tim povodom objavio Savet Evrope, navodi se: „Proteklih dana svedoci smo povećanja građanskih nemira, sa blokadama koje su organizovali demonstranti širom Srbije, posle uglavnom mirnih demonstracija u subotu 28. juna u Beogradu.“

O’Flaerti je ukazao da je tokom te nedelje bio povećan nivo upotrebe sile policije, da je bilo i proizvoljnog hapšenja i pritvaranja, te da je posebno zabrinut “zbog hapšenja dece, kao i jednog broja studenata koji su optuženi za krivična dela ili hospitalizovani radi lečenja od povreda”.

Napadi na novinare

HRW primećuje da su tokom prošle godine porasli i napadi na novinare.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je između januara i septembra zabeležilo:

• 84 fizička napada
• 113 pretnji
• 59 slučajeva u kojima je policija uhapsila novinare, upotrebila fizičku silu, pretila njihovoj bezbednosti ili odbila da ih zaštiti kada je bila obavezna da to učini.

Izveštaju HRW posebno ističe događaje u avgustu, kada su uniformisani policajci na antivladinim protestima gurali su i udarali novinare, uprkos vidljivim novinarskim prslucima i legitimacijama, oduzimali im ili razbijali kamere i telefone.

Takve akcije medijske grupe su osudile kao namerno ometanje slobode štampe.

Posebno se navodi slučaj fotoreporterke Marije Čolaković. Ona je 15. avgusta pretučena teleskopskim palicama od strane policije i od udaraca je zadobila vidljive povrede na rukama i nogama.

Kako se navodi na sajtu organizacije Safe Journalist, uniformisani policajci su Mariju Čolaković bez ikakve najave udarali po rukama i nogama, iako je bila vidno obelezena kao novinarka, nosila je PRESS prsluk i imala novinarsku akreditaciju.

Izveštaj podseća i na prekomernu upotrebu sile na protestu protiv policijske brutalnosti u Novom Sadu u septembru. Tada je policija za suzbijanje demonstracija upotrebila prekomernu silu protiv novinara i neke od njih pritvorila uprkos njihovim vidljivim press legitimacijama i prslucima.

Rodno zasnovano nasilje i dalje uobičajeno

Iako u Srbiji postoji zakonska zaštita za žene, što uključuje i Strategiju za rodnu ravnopravnost 2021-2030, sprovođenje je slabo, konstatuje HRW i dodaje da je:

• rodno zasnovano nasilje i dalje uobičajeno,
• razlike u platama i ekonomske nejednakosti i dalje postoje,
• žene iz marginalizovanih grupa, posebno Romkinje, suočavaju se sa pojačanom diskriminacijom i nejednakim pristupom zdravstvenoj zaštiti.

Pretnje i nasilje nad pripadnicima LGBT populacije

Pripadnici LGBT populacije se u Srbiji i dalje suočavaju sa pretnjama i nasiljem.

Udruženje “Da se zna!” je od januara do septembra 2025. godine zabeležilo 81 incident motivisan mržnjom protiv LGBT osoba, uključujući 14 fizičkih napada.

Povorka prajda u Beogradu održana je pod pojačanim merama bezbednosti u septembru.

Slaba podrška države za osobe sa invaliditetom

Srbija je postigla mali napredak u deinstitucionalizaciji, ostavljajući skoro 18.000 odraslih osoba sa invaliditetom u nedovoljno finansiranim državnim institucijama sa prijavama zanemarivanja i zlostavljanja, navodi se u izveštaju HRW.

Mogućnost stanovanja uz podršku pruža se retko. Takav vid pomoći ima samo 27 osoba u zemlji. Vlada Srbije pruža malo podrške za 350.000 porodica sa decom sa invaliditetom, i mnoga deca ostaju u odvojenim institucijama, dodaje se, između ostalog, u izveštaju organizacije Human Rights Watch.

J.L. / Kompas