Hoće li se Srbiji isplatiti EXPO: Kako su prošli drugi?
EXPO se u Srbiji predstavlja kao velika razvojna šansa za zemlju. Iskustva drugih domaćina pokazuju da to ne bude uvek tako.
Objekti koji čine EXPO izgledaće velelepno, ali, da li će biti isplativi? (Foto: Printscreen)
Srbija će za organizaciju specijalizovane izložbe EXPO 2027, poznate i kao mali EXPO, potrošiti milijarde evra, ali da li će joj se taj novac vratiti?
Ako je suditi po rezultatima koje su drugi domaćini postigli – neće.
Ko je kako prošao?
Istorija EXPO događaja pokazuje da su se čak i dobro organizovane zemlje, koje su manje sklone korupciji od Srbije, suočile sa ekonomskim teškoćama zbog visokih troškova organizacije ovih događaja.
EXPO u Spokejnu u SAD 1974. se završio tako što je lokacija održavanja ostala slabo iskorišćena posle izložbe, a infrastruktura krenula da propada.
U Sevilji u Španiji 1992. EXPO je celu zemlju doveo u nezavidnu ekonomsku situaciju.
U Hanoveru u Nemačkoj, nije bilo “značajnijeg urbanističkog razvoja, a dalje korišćenje prostora “nije ispunilo očekivanja”, navodi se u istraživanju Centra za evropske politike.
Milano 2015. takođe je prošao bez očekivanih ekonomskih koristi za lokalnu ekonomiju.
Zašto Srbija onda očekuje nešto drugo?
Vlasti u Srbiji obećavaju da će EXPO dovesti do priliva miliona stranih posetilaca u Srbiju, da će u toku priprema za izložbu doprinositi ekonomskom rastu i da će naknadno svi objekti koji budu izgrađeni uticati na opšti ekonomski razvoj.
U prošlosti je bilo i takvih slučajeva, pa je u nekim prilikama EXPO uspevao da trajno promeni i imidž i izgled čitavih gradova, poput Pariza gde je za potrebe EXPO-a izgrađena Ajfelova kula, na primer.
(Nova ekonomija)