Hoće li desnica preuzeti Evropski parlament
U Francuskoj, Italiji, Holandiji, Belgiji, Austriji i Mađarskoj desničarske partije su, prema anketama, na prvom mestu.
Počelo je glasanje na drugim najvećim demokratskim izborima na svetu, za Evropski parlament. Odziv birača na poslednjim izborima (2019. godine) bio je 50 odsto, a prema istraživanju javnog mnjenja ovog puta je nteresovanje za izbore 60 odsto.
Šira slika
Roberta Metsola, demohrišćanska predsednica Evropskog parlamenta sa Malte, obišla je poslednjih meseci svih 27 zemalja članica Evropske unije sa sloganom „Koristi svoj glas“, piše Dojče vele. Odziv birača na poslednjim izborima 2019. bio je samo oko 50 odsto. U prolećnom istraživanju javnog mnjenja, EU je otkrila da je ovog puta interesovanje za izbore bilo 60 odsto. Dakle, odziv birača bi mogao da se poveća.
To je posebno važno za ove izbore, koje su mnogi politički tabori proglasili „sudbonosnim izborima“. Jer, gledano statistički, ispostavilo se da sredina političkog spektra obično ima koristi od visoke izlaznosti.
Šta kažu istraživanja
U mnogim zemljama se očekuje jačanje desničarskih konzervativaca skeptičnih prema EU pa sve do radikalnih desničara. Razlog da kancelar Olaf Šolc (SPD) izrekne mračna upozorenja. U Francuskoj, Italiji, Holandiji, Belgiji, Austriji i Mađarskoj desničarske partije su, prema anketama, na prvom mestu. U Poljskoj, Nemačkoj i Švedskoj, desničarske partije bi mogle da postanu barem druga ili treća snaga.
Alternativa za Nemačku (AfD), koja je delimično desničarski ekstremistička, otprilike je na istom nivou sa dvema vladajućim partijama, Socijaldemokratama i Zelenima, sa oko 15 odsto podrške. U Nemačkoj vode opozicioni demohrišćani (CDU/CSU) sa 30 odsto.
Priredili: DW, J.G. / Vreme