Hapšenje “hrvatskog špijuna”: Gde su službe pogrešile

Navedeno je samo da je ta akcija rezultat višemesečnog operativnog rada BIA i „nastavak suzbijanja špijunskog i destruktivno-subverzivnog delovanja hrvatske obaveštajno-bezbednosne službe SOA“.

Šta je ovde čudno

Koliko je takvo ponašanje uobičajeno i produktivno, za „Vreme“ objašnjava kriminolog Dobrivoje Radovanović.

„Takvo ponašanje, po pitanju objavljivanja takvih neproverenih informacija, neuobičajeno je za demokratske, uređene zemlje u kojima se poštuju zakoni i Ustav. U takvim zemljama je krajnje neobično da se plasiraju vesti o tome da je uhapšen neki špijun, ali to nije prvi put da se u Srbiji takve vesti objavljuju“, kaže Radovanović.

Zašto je to neuobičajeno i zašto to nije dobro za neku zemlju, Radovanović objašnjava time što ističe šta je najvažnije kada je reč o hapšenju špijuna:

„Najvažniije je da se špijuni, po pravilu hapse u tišini, jer ako ga hapsite i to objavljujete, to znači da priznajete da ste loše radili čim su vam špijuni ušli u zemlju i rade u zemlji. Ispada tako da obaveštajne službe nisu dobro radile svoj posao. Zato se ćuti, hapsi i procesuira ili dogovara o razmeni ili izručenju“, objašnjava Radovanović.

Zašto se ovo ne radi

On dodaje da je takođe krajnje neobično kada se u javnosti iznose tvrdnje o pripremama za ubistvo nekog političara i da su strane države umešane u takve stvari.

„To je politika koju ova zemlja vodi – politika prikazivanja nesigurnosti, jer u nesigurnosti i problematičnim uslovima vlast ima opravdanje za sve postupke, pa čak i za hapšenje ljudi“, kaže Radovanović.

Upitan da li objavljivanje takvih poluinformacija može da dovede do pogoršanja odnosa sa Hrvatskom i novog „rata sa ustašama“ posredstvom provladinih medija i društvenih mreža, Radovanović odgovara odrično.

J.G. / Vreme

Više o ovoj temi čitajte na: