Građani svesni značaja životne sredine, ali im druge brige preče
Velika većina građana Srbije podržava prelazak na obnovljive izvore energije, ali životna sredina i klimatske promene za njih nisu među najvećim prioritetima kojima bi država trebalo da se posveti.
Ilustracija (Foto: Envato)
Šta su prioriteti građana Srbije?
Prema mišljenju građana Srbije, na vrhu prioriteta vlasti treba da bude javno zdravlje, a životna sredina i klimatske promene su tek na sedmom mestu, posle inflacije, obrazovanja, vladavine prava i borbe protiv korupcije, bezbednosti i socijalne pravde.
Istraživanje koje je sproveo Institut Sinus za Fondaciju “Fridrih Ebert” pokazuje da dosledniji prelazak na obnovljivu energiju podržava 94 odsto ispitanika.
Više vetroparkova i obavezno postavljanje solarnih panela na javne i nove privatne zgrade podržava 91 odsto učesnika istraživanja.
Samo dva odsto je protiv izgradnje solarnog parka u njihovoj zajednici, 24 odsto bi „prihvatilo“ takav projekat, dok bi 74 odsto „odobrilo“ ako bi zajednica imala koristi od toga.
Izgradnju vetroparka u svojoj zajednici bi „odobrilo“ 68 odsto ispitanika, 26 odsto bi „prihvatilo“, a šest odsto je reklo da je protiv toga.
Čime bi vlast trebalo da se bavi?
Na pitanje o kojim temama je najvažnije da političari u Srbiji vode računa, 40 odsto ispitanika je navelo oblast životne sredine, prirode i borbe protiv klimatskih promena.
Velika većina ispitanika (91 odsto) smatra da političke partije premalo čine u borbi protiv klimatskih promena, 90 odsto isto misli kada su u pitanju lokalne vlasti, a 88 odsto je to reklo za vlast na nacionalnom nivou.
Veću odgovornost očekuju i od sindikata i privrede, ali su manja očekivanja kada su u pitanju nevladine organizacije i naučne zajednice.
Ipak, 43 odsto njih smatra da su mnoge stvari „preuveličane“ kada su u pitanju posledice klimatskih promena.
Kako se navodi, 61 odsto je spremno da uradi nešto za zaštitu životne sredine samo ako to ne utiče na njihov životni standard, a 41 odsto je reklo da drugi treba da preduzmu prvi korak.
Istraživanje je pokazalo i da gotovo trećina građana ne misli da svojim ponašanjem može znatnije da doprinese zaštiti životne sredine.
Veću odgovornost očekuju i od sindikata i privrede, ali su manja očekivanja kada su u pitanju nevladine organizacije i naučne zajednice.
Nova Ekonomija