Gardijan: Kako je 30.000 ljudi u Velikoj Britaniji primilo krv zaraženu HIV-om i hepatitisom C

U izveštaju predsedavajući istragom Brajan Langstaf navodi da se radi o „nesrećnim slučajevima“ u velikoj meri, iako ne u potpunosti, kao i da je to moglo da bude izbegnuto, prenosi Gardijan.

Istraživanja su trajala više od 15 godina, u njima su učestvovale stotine ljudi, a većina ih je zaražena HIV-om ili hepatitisom C. Među učesnicima istraživanja bila su deca sa poremećajima zgrušavanja krvi, i većina njih je danas mrtva.

Primali zaraženu krv tokom istraživanja bez pristanka

Langstaf je istakao da nekoliko britanskih vlada i drugi na vlasti “nisu postavili bezbednost pacijenata na prvo mesto“, kao i da su pacijenti primili zaraženu krv kroz transfuziju, tokom operacije ili preko proizvoda napravljenih korišćenjem krvne plazme i uvezenih iz SAD za lečenje hemofiličara.

Završni izveštaj od 2.527 stranica otkrio je da pacijenti nisu bili dovoljno upoznati s rizicima i, u nekim slučajevima, zaraženi tokom istraživanja sprovedenog bez njihovog pristanka ili, u slučaju dece, pristanka njihovih roditelja.

Bilo je i kašnjenja u obaveštavanju pacijenata o njihovim infekcijama, navodi se u izveštaju. Langstaf je rekao da su rizici od hepatitisa uzrokovani transfuzijom krvi ili upotrebom plazme bili poznati još pre nego što je osnovana NHS 1948. godine.

Nacionalno priznanje katastrofe

Langstaf je osudio kulturu u kojoj su “preovladavali finansijski i reputacijski aspekti“, a istakao je da ćutnje nije bilo deo zavere, već “čuvanja obraza i štednje“. Istakao je da je vreme za nacionalno priznanje katastrofe i da vlada isplati odgovarajuću odštetu “svima kojima je učinjena nepravda“.

Krv se nije testirala…

Napomenuo je da, iako hepatitis C nije zvanično identifikovan do 1988, rizici koje predstavlja su bili poznati tokom prethodne decenije. U julu 1983. doneta je odluka da se ne obustavi nastavak uvoza komercijalno proizvedenih krvnih proizvoda.

“Dokazi u velikoj meri pokazuju da ljudi sa poremećajima krvarenja nisu bili pravilno obavešteni o rizicima od hepatitisa ili side. Imali su pravo da znaju da ih koncentrati faktora mogu zaraziti ozbiljnom ili smrtonosnom bolešću za koju nije bilo lečenja. Roditelji su imali pravo da znaju da bi takvi tretmani mogli da zaraze njihovu decu. U praksi, ili im nisu date nikakve informacije o takvim rizicima, ili su ih lažno uverili da su tretmani bezbedni“, rekao je Langstaf.

…a davaoci bili visokog rizika

Dokumenti ukazuju da su lekari u centrima za lečenje hemofilije širom Velike Britanije koristili proizvode krvi, iako je bilo poznato da su verovatno zaraženi, pisao je BBC u aprilu ove godine pošto je dobio uvid u medicinske dokumente.

Nestašica krvi u ovoj evropskoj zemlji tokom 1970-ih i 1980-ih podstakla je lekare da je uvoze iz Amerike.

Visoko rizični davaoci, poput zatvorenika i zavisnika od droga, davali su plazmu za ovu terapiju, a ona je bila zaražena virusima poput hepatitisa C i HIV-a, koji mogu biti smrtonosni.

Nema još uvek naznaka ko bi mogao da bude gonjen

Novinarka Danica Ilić kaže za N1 da krivica zbog ovog skandala nije samo lekara i osoblja, već svih vlada od sedamdesetih do devedesetih. Ističe da je SZO još sedamdesetih upozoravala Britaniju da ne uvozi krv iz zemalja za koje se zna da donatore krvi ne proveravaju, pre svega iz SAD, koje uzimaju krv ponekad od zatvorenika i intravenoznih zavisnika. Tada su i plaćali zavisnike da daju krv.

„Mnogi su se oglasili nakon objavljivanja ovog ogromnog izveštaja i kažu da je ovo najmanje što britanska vlada može da uradi za njih – da im isplati odštetu. Nekima to ne znači ništa jer su izgubili članove svojih porodica. Pirova je to pobeda, ne bih mogla da kažem da je, prema njihovim reakcijama, sada postignuta velika pobeda“, navodi Ilić.

Kompas