Francuski izbori: Da li će Makron dobiti neželjenog premijera i preti li Parizu politička blokada?

Predstojeći francuski izbori predsedniku Emanuelu Makronu mogu nametnuti neželjenog premijera. Šta to može da znači velikoj sili sa jedinstvenim političkim sistemom u vreme teških izazova?

Ko će voditi igru u Parizu posle 7. jula? Prevremeni izbori nose šanse za neprijatnu kohabitaciju, pa i političku blokadu u loše vreme) (Foto: Lotta Gessner, Pixabay)

Makron je posle šokantne pobede desničarskog Nacionalnog okupljanja (RNB) na evropskim izborima ranije u junu raspustio domaći parlament.

U dva kruga glasanja, 30. juna i 7. jula, Francuzi će izabrati nov donji dom nacionalne skupštine.

Jedinstven hibridni, “polupredsednički” politički sistem u vreme krupnih globalnih izazova otvara mogućnost neprijatne kohabitacije liberalno-centrističkog predsednika, pa čak i potpune političke blokade.

Dva kruga glasanja za poslanike

Građani biraju 577 poslanika. Oni koji u nedelju osvoje više od polovine glasova, uz uslov da glasa najmanje četvrtina biračkog tela njihove izborne jedinice, prolaze direktno.

Ostali, pod uslovom da osvoje najmanje 12,5 odsto ubačenih glasova, prolaze u drugi krug sedam dana kasnije.

Francuska je Ustavom iz 1958. proširila predsednička ovlašćenja. Predlagači su time želeli da eliminišu političku nestabilnost koja je tresla Četvrtu Republiku. Između ostalog, šef države je dobio ovlašćenje da raspušta parlament ili saziva referendume.

Referendum iz 1962. je uveo biranje predsednika nacionalnim glasanjem. 

Ko je zaista važniji: Predsednik ili parlament?

“Od tada, sistem je postavio više ‘predsednički’ jer građani više pažnje obraćaju na predsednika nego na poslanike”, rekao je za Euronews ekspert za pravo Univerziteta Bordo Aleksandar Framberi-lakobon.

“Zapravo, trebalo bi da su nam naši poslanici važniji i toga smo danas svesni”, dodao je.

Šta izbori Francuskoj donose u vreme opasnih izazova ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku, trvenju u Evropskoj uniji i unutrašnjih tenzija? Priča je svakako komplikovana, a francuski politički sistem je dodatno zapetljava. 

Scenario I – Makronova partija osvaja apsolutnu većinu

Svaka od partija nastoji da osvoji najmanje 289 mesta u parlamentu. Time obezbeđuje apsolutnu većinu i ne mora da traži koalicione partnere za sastavljanje vlade. Ako Makronova liberalna Renesansa tako pobedi, on može ponovo da imenuje Gabrijela Atala za premijera.

Istraživanja, međutim, nagoveštavaju da je to malo verovatno, jer njegov blok Zajedno kaska RNB Marine Le Pen i širokom levičarskom koalicijom Narodni front.

Scenario II – Koalicija za većinu

Ako Zajedno ne osvoji apsolutnu većinu, nego ostvari relativnu pobedu, moraće da dogovori nekakvo savezništvo.

Scenario III – Makronov blok ne može da dogovori koaliciju

U slučaju da njegova partija ne može da dogovori koaliciju, moguća je politička blokada. To se u Francuskoj još nije dogodilo.

“Takav ishod može značajno da komplikuje važne reforme potrebne Francuskoj. Umesto njih, možemo se zaglaviti u nekakvoj stagnaciji”, rekao je Framberi-lakobon.

Pritom, novi izbori za rešenje paralize ne mogu biti zakazani najmanje godinu dana.

Umesto toga, “moguće rešenje je da Makron podnese ostavku”, rekao je profesor ustavnog prava Univerziteta Antili Fransoa-Zavijer Mile.

Predsednik je, međutim, unapred odbacio tu mogućnost, prenela je Al-džazira posle evropskih izbora. Ni vlada ni parlament ne mogu da ga primoraju na takav korak.

Scenario IV – Neko drugi osvaja apsolutnu većinu

Ako, recimo, RNB ili levičarska koalicija Narodni front obezbede apsolutnu većinu, predsednik će morati da imenije premijera pobedničke liste. Predsednik ili predsednica vlade će, naravno, imenovati vladu prema svom nahođenju. U francuskoj politici, to je kohabitacija.

Prethodna kohabitacija nije blokirala vladu

U sadašnjoj Francuskoj, takozvanoj Petoj Republici, bilo je tri kohabitacije, kada na izborima pobedi partija u opoziciji predsednikovoj. 

Poslednja je bila od 1997. do 2002. Tada je Žak Širak raspustio parlament očekujući izraženiju većinu, ali je neočekivano izgubio i za premijera morao da imenuje socijalistu Lionela Žospena.

“To nije bio jedan od lakših mandata nekog od predsednika Pete Republike, ali vlada nije bila u blokad”, rekao je Framberi-lakobon.

Na primer, Žospen je uspeo da progura zakone o 35-satnoj radnoj nedelji i priznavanju istopolne zajednice uprkos protivljenju predsednikovog bloka iz parlamentarne opozicije.

Igre oko imenovanja

Kako može izgledati Makrovona kohabitacija sa desničarima?

Ime desničarskog poslanika Žordana Bardela cirkuliše u razgovorima o kandidatima za premijera u slučaju pobede RNB. Međutim, mandatara imenuje predsednik.

“Zamislivo je da, ako RNB osvoji apsolutnu većinu, Makron pokuša da imenuje Marin Le Pen (koja je istorijski lider Okupljanja), a da ona odbije”, rekao je Framberi-lakobon. “To može da se ponavlja dok Makron konačno ne imenuje Bardela ili nekog drugog ko će da prihvati posao”.

Posledice moguće pobede desničara

Disretnija uloga Makrona – sličnija uobičajenog ulozi šefa države u drugim parlamentarnim demokratijama – svakako će biti značajna posledica ako se ostvari četvrti scenario.

To ipak ne znači da će biti istovetna, jer u Francuskoj predsednik ima ustavna ovlašćenja netipična za druge evropske države. To uključuje komandu nad oružanim snagama, vođenjhe diplomatije, potpisivanje međunarodnih sporazuma i slično.

Međutim, u domaćoj politici kontrolu ima vlada sa apsolutnom većinom u parlamentu. Predsednik zakone sa kojima se ne slaže može da šalje Ustavnom sudu na proveru ili da zahteva ponavljanje rasprave i glasanja. Ne može definitivno da spreči njihovo usvajanje.

EU nije spoljna, nego unutrašnja politika

Konačno, veoma važno je što kontrolu nad poslovima u Evropskoj uniji kontroliše vlada. “Evropski poslovi nisu deo spoljne politike,” podsetio je Mile. Dakle, parlament, odnosno vlada imenuje francuske komesare u Evropskoj komisiji i time utiče na glasanje u Evropskom savetu.

Kompas