Kako će zemlje Zapadnog Balkana do milijardi iz reformskog fonda Evropske komisije?

Evropska Komisija je 24. maja formirala Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan, sa šest milijardi evra u fondu za zemlje regiona. Šta one treba da urade, u kom roku da dobiju svoj deo kolača? Kada i na koliki deo mogu da računaju?

Lideri Zapadnog Balkana moraće da se potrude da svojim zemljama obezbede novac iz fonda Evropske komisije za reforme u regionu. Na stolu je ukupno šest milijardi evra, a za isplatu svaka od zemalja regiona moraće da ispuni uslove. (Foto: Fonet/AP)

Zemlje koje čine Zapadni Balkan – Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija – svaka svoju reformsku agendu mora da predstavi Komisiji do 24. avgusta, navodi portal Evropski zapadni Balkan

Na stolu je fond sa šest milijardi. Kada isplata i kome koliko?

Ako im Komisija odobri program, prve isplate iz fonda mogu da dobiju do kraja ove godine.

Evropska unija će u fond, inače, sliti dve milijarde evra bespovratnih sredstava i četiri milijarde u kreditima za period 2024-27. Novac će biti raspoređen po zemljama Zapadnog Balkana u skladu sa brojem stanovnika i veličini privrede.

Koji su uslovi (otprilike)?

Kada podnese svoju reformsku agendu, svaka od država može da zatraži isplatu unapred sedam odsto novca alociranog ta nju. Isplate potom idu dva puta godišnje. uz ispunjavanje ciljeva.

Portal navodi da za sada nije jasno koliko će strogo Komisija meriti stepen konvergencije sa individualnom agendom.

Uslovi nisu novi – provera stanja demokratije, izborni uslovi, sloboda medija, prava…

U svakom slučaju, preostali korak pre isplate je provera da li se “primalac pridržava i poštuje demokratske mehanizme. 

To uključujući višepartijski parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, medijski pluralizam, nezavisno sudstvo i vladavinu prava” i “garantuje li poštovanje svih ljudskih prava, uključujući i prava manjina”.

Uslovi za isplatu uključuju i makrofinansijsku stabilnost, dobro upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor nad državnim budžetom.

Nije nov ni poseban uslov Srbiji i Kosovu

Zbog specifičnog odnosa, Srbija i Kosovo uz taj opšti, imaju i poseban uslov: da se “konstruktivno angažuju u procesu normalizacije odnosa, uz merljiv napredak i opipljive rezultate”.

Šargarepa i štap Zapadnom Balkanu za usklađivanje

Ako neko, prema oceni Komisije, ne ispuni neki ili neke uslove, isplata će biti odložena. Ako uspeh izostane posle određenog vremena, potencijalna isplata će biti srezana na manji iznos, navodi portal.

Mustra koju su države Zapadnog Balkana – a sve su u nekoj fazi pristupa Evropskoj uniji – dobile za sastavljanje svoje reformske agende treba da osigura nekoliko stvari.

To su usklađivanje sa standardima Evropske unije, regionalna ekonomska integracija i saradnja, postepena integracija u tržište Evropske unije i konvergencija privrede sa privredom EU.

Prema Uredbi Komisije, vlasti zemalja Zapadnog reformsku agendu moraju da sastave uz konsultacije sa društvenim partnerima i organizacijama civilnog društva.

Većina još drži papire licem dole, Crna Gora izuzetak

Reformska agenda koju Srbija treba da se pošalje za najviše pedesetak dana još nije dostupna javnosti, a slično je u većini drugih zemalja regiona.

Sa druge strane, vlada Crne Gore je krajem juna objavila nacrt reformske agende sa 32 mere podeljene u četiri oblasti. To su poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, digitalna i zelena tranzicija, razvoj ljudskog kapitala i vladavina prava.

Oblast vladavine prava u crnogorskoj agendi uključuje i primenu preporuka ODIHR za unapređenje izbornih uslova.

Kompas