Finansijske institucije redom smanjuju procene rasta srpske privrede: Javni dug ipak nije ugrožen

Nisu svi složni oko procena da će prekomerno zaduživanje ili pritisci na budžet premašiti granicu od 50 odsto učešća duga u BDP-u, koliki je prag koji sada finansijske institucije zahtevaju od Srbije.

„Projekcije rasta srpske ekonomije smanjili smo za 0,7 postotnih bodova u odnosu na očekivanja iz decembra te sada vidimo rast realnog BDP-a od 3,8 odsto u 2025“, kaže Mate Jelić, makroekonomski analitičar iz Erste grupe u pisanim odgovorima za Novu ekonomiju.

Da li će MMF reagovati?

Prema mišljenju bankara, bez obzira na određeno usporavanje rasta, očekuje se da će rast nominalnog BDP-a i ove godine biti viši od budžetskog deficita, što će omogućiti nastavak pada javnog duga u odnosu na BDP.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da su nepredvidivost Trampove administracije, nepredvidljivost povećanje potrošnje Nemačke, kao i najavljenja davanja iz budžeta Srbije su kombinacija koja može čak i Međunarodni monetarni fond (MMF) da natera da reaguje.

Kakvi su izgledi za javni dug?

Srbija je najavila novu rundu zaduživanja od 20 milijardi dinara za utorak, ali s obzirom da je i prethodna probila najavljeni obim emisije, nije isključeno da se i ova emsiija proširi.

„Mi dugujemo po osnovu evroobveznica 10,3 milijarde evra, i to smo se zaduživali kada je bilo relativno povoljno. Zašto država nije nastavila zaduživanje u evrima nego ide u dinare? Evropska centralna banka nasuprot FED-u mora da spušta kamate zbog lošeg stanja u privredi. Poslednja emisija desetogodišnjih evroobveznica u Srbiji bila je 2019. godine, prinos je bio 1,89 odsto na ove obveznice. Ako za Nemačke obveznice rastu zahtevani prinosi, pa šta će onda biti za srpske?“, kaže Đukić.

Nova ekonomija

Više o ovoj temi čitajte na: