Evropska komisija o vladavini prava u Srbiji: Još mnogo posla
Evropska komisija ocenjuje da je Srbija povukla niz koraka za ograničavanje političkog pritiska na pravosuđe, ali taj pritisak ostaje snažan. Ostaje mnogo da se uradi za efikasnije i nezavisnije pravosuđe, medije i uopšte osnovna prava, navela je Komisija u godišnjem izveštaju o vladavini prava u Srbiji.
Foto: (FoNet/Velimir Ilić)
Pravosudni sistem proteklih godina prolazi kroz suštinsku reformu. Ustavna reforma za snaženje nezavisnosti pravosuđa je u toku, navedeno je u izveštaju.
Međutim, dodaje se, Srbiji nedostaje sveobuhvatan sistem upravljanja sudovima koji povezuje predmete između sudova i tužilaštava.
Trend ka efikasnosti postoji pri vođenju građanskih, privrednih i krivičnih predmeta. Ostaju, međutim, ozbiljni izazovi pri vođenju upravnih predmeta i ustavnih žalbi, ocenila je Komisija.
Evropska komisija je ukazala da su još na čekanju Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za 2023-28. i prateći Akcioni plan.
Korupcija ima gde da se sakrije
Dalje, pravni okvir za borbu protiv korupcije postoji, ali u praksi ima nedostataka.
Srbija, naime, treba da unapredi evidenciju o istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima visoke korupcije.
Tužilaštvo za organizovani kriminal je nadalje bez dovoljno osoblja. Uz to, postoji rizik politički motivisanog mešanja u istrage o korupciji i krivično gonjenje.
Uredba o lobiranju je ograničenog obima. Ni zakonodavstvo o zaštiti uzbunjivača nije usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske unije, upozorila je Komisija.
Javne nabavke su izdvojene kao oblast visokog korupcionog rizika.
Komisija zabrinuta za novinare u Srbiji
Što se medija tiče, izveštaj ukazuje da su medijski zakoni promenjeni 2023. Trebalo je da se usklade sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, ali to zahteva još izmena.
Regulatorno telo za elektronske medije ne ispunjava potpuno mandat zaštite medijskog pluralizma i profesionalnih standarda. Komisija je postavila i pitanje o nezavisnosti tog tela.
REM je avgusta 2022. objavio poziv za dodelu pete nacionalne televizijske frekvencije. Frekvencija je još nedodeljena, bez adekvatnog objašnjenja za to.
Dalje, Srbija treba potpuno da primeni mere za rešavanje transparentnosti vlasničke strukture medija i oglašavanju iz državnih resursa, predložene Medijskom strategijom.
Novinari se i dalje često nailaze na odbijanje javnih organa da obelodane podatke od javnog značaja ili na ignorisanje upita.
Posebnu zabrinutost Komisije podstiče pitanje bezbednosti novinara, kao i pretnje tužbama.
Nastavljaju se verbalni napadi, kampanja blaćenja, pretnje i nasilje sa kojim se novinari suočavaju i na nacionalnom i na lokalnom nivou, navedeno je u izveštaju.
Izveštaj precizira da je prošle godine registrovano 183 napada na novinare. Najveći broj napada dolazi pritom od političara, njih 156.
Izveštaj konstatuje i da većinu SLAPP tužbi protiv medija iniciraju nacionalne i lokalne vlasti.
Mada Stalna radna grupa za bezbednost novinara ubrzava reakciju policije i tužilaštva na napade i pretnje novinarima, novinarska udruženja navode da to retko vodi presudi, piše u izveštaju.
Komisija podseća i da 25 godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije niko nije odgovarao za zločin.
Pride, Tužilaštvo za organizovani kriminal se proglasio nenadležnim za slučaj ubistva novinara Milana Pantića i taj slučaj je prosledilo Višem javnom tužilaštvu u Jagodini.
Osnovna prava u mutnom
Komisija ukazuje da su Srbiji postoje tri nezavisne institucije za zaštitu osnovnih prava: Ombudsman, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Međutim, primena njihovih preporuka nije uvek jasna.
Konačno, iako postoji pravni okvir, organizacijama civilnog društva nedostaje okruženje koje omogućava njihovo osnivanje, rad i finansiranje, zaključila je Evropska komisija.
Fonet, Kompas