Evropska desnica jača nego pre, kakve su joj prognoze za izbore?

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će stranke desnice osvojiti više glasova na izborima za Evropski parlament, koji će biti održani od 6. do 9. juna, nego što je to bio slučaj pre pet godina, piše danas Juropian Vestern Balkan (EWB).

Uspon desnih partija, uglavnom okupljenih u dve grupacije – Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i Identitet i demokratija (ID), svakako će uticati na politiku narednog saziva institucija Evropske unije (EU), uključujući Evropsku komisiju.

Zbog čega im raste popularnost

Kandidatkinja Evropske narodne partije (EPP) za drugi mandat na čelu Evropske komisije Ursula fon der Lajen nije isključila mogućnost postizborne saradnje sa ECR, ali je poručila da ne postoji nikakva šansa da ultradesna ID bude uključena u vladajuću koaliciju.

Kao glavni uzroci rasta partija desne orijentacije navode se strah Evropljana od nove migrantske krize, društvene promene koje se odigravaju velikom brzinom, uključujući sve veću „kulturnu polarizaciju“, te ekonomska stagnacija u državama EU, čija glavna obeležja predstavljaju povećanje troškova života i stope inflacije.

Spoljnopolitički novinar iz Estonije Erki Bahovski ukazao je da je „prvo pitanje koliko će stranke desnice i krajnje desnice dobiti poslaničkih mesta u budućem sazivu EP“. „Ako oni neznatno povećaju broj mandata, ništa važno se neće desiti. Ipak, ako uspeju da značajno povećaju broj evroposlanika, proces proširenja će, bez sumnje, biti usporen. Uopšteno govoreći, kapacitet funkcionisanja Evropskog parlamenta bio bi umnogome urušen“, smatra Bahovski.

“Interesantne nijanse”

On napominje da postoje i „interesantne nijanse“, a kao primer za to navodi da italijanska premijerka Đorđa Meloni, čija stranka Braća Italije pripada grupaciji ECR, „podržava Ukrajinu dok ogromna većina ultradesnih partija to ne čini“.

„Isto se odnosi i na poljsku stranku Pravo i pravda – i oni podržavaju Ukrajinu, ali, naravno, kada je reč o proširenju EU u praksi i, naročito, o zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, stavovi desnice uglavnom će biti isti“, ocenio je Bahovski.

Gde će najbolje proći?

Prognozira se da će desničari i ultradesničari najbolje proći na biralištima u državama kao što su Austrija, Belgija, Češka, Francuska, Mađarska, Itaija, Holandija, Poljska i Slovačka, gde bi mogli da završe izbornu „trku“ i kao prvoplasirani.

Očekuje se da će desne stranke biti visokopozicionirane (završiti na drugom ili trećem mestu po broju glasova) i u još nekim članicama Unije, poput Bugarske, Estonije, Finske, Nemačke, Letonije, Portugala, Španije i Švedske.

Istovremeno, predviđa se da će nakon junskog glasanja biti oslabljene pozicije Partije evropskih socijalista (PES), Saveza liberala i demokrata za Evropu (ALDE), kao i Zelenih, dok se Evropskoj narodnoj partiji ponovo prognozira prvo mesto, ali uz manje osvojenih glasova nego 2019. godine.

Ko je ko i šta zastupa

Evropske konzervativce i reformiste uglavnom čine populističke, nacionalističke, konzervativne stranke, koje ne kriju da su umereno evrospektične, pa se smatra da bi njihovi stavovi o nadležnostima Brisela mogli da uspore ili blokiraju donošenje pojedinih odluka Evropske unije, navodi EWB.

Ilustracije radi, ta stranka je obazriva kada je reč o proširenju EU, a protivi se i idejama da Unija dobije bilo kakve nove nadležnosti koje bi bile rezultat prijema novoh članica.

Stranka „Identitet i demokratija“ sastavljena je od partija krajnje desnice, od kojih je većina izrazito skeptična prema planovima o daljem proširenju EU, osim kada su u pitanju specifični nacionalni interesi koji diktiraju nešto otvoreniju politiku.

Ta stranka se zalaže za smanjenje pretpristupne pomoći Evropske unije ili da se ona uslovi uspostavljanjem jače saradnje u oblasti migracija sa državama koje teže članstvu.

Tvrdi da bi EU trebalo da postane „Evropa nacija“, što znači da bi države članice imale „maksimalne slobode“.

U ID „taboru“ postoje različiti stavovi o tome kako bi EU trebalo da se ophodi prema Kini, pa stranke krajnje desnice iz nordijskih zemalja imaju izrazito negativan stav prema vlastima u Pekingu, dok partije iz centralne Evrope kao jedan od prioriteta navode dobre ekonomske odnose sa Kinom. Pojedine članice ID, naročito Alternativa za Nemačku (AfD), ne kriju naklonost prema Rusiji.

FoNet