Epidemija divlje gradnje koja se širi po Beogradu: Za devet godina čak 100.000 ilegalnih objekata

Divlja gradnja u Beogradu nije novost i iako su razne vlade pokušavale da je suzbiju, ovaj problem uveliko cveta, zaključak je sagovornika za Danas o ovoj temi.

Na divlju gradnju nije uticao ni Zakon o ozakonjenju koji propisuje da se nelegalni objekti građeni nakon novembra 2015. ne mogu ozakoniti, bez obzira što je čak i u Krivičnom zakoniku nelegalna gradnja krivično delo.

Ne samo da se gradi mimo svakog plana, da komunalna i gradska infrastruktura ne prate novoizgrađene kvadrate i novo stanovništvo, već divlja gradnja direktno šteti gradski budžet.

Šteta preko 100 miliona evra

Zašto uopšte investitori hoće da njihove zgrade budu ozakonjene, a ne izgrađene sa dozvolom? Zbog pljačke, odgovara Nikola Jovanović direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS).

Kada investitori dobiju dozvolu, moraju da plate doprinos za uređenje građevinskog zemljišta.

„Na Vračaru je to 250 evra po kvadratu. To je za zgradu od 5.300 kvadrata tačno 1,3 miliona evra. Toliko je imala zgrada u Kursulinoj Dejana Stankovića“, objašnjava Jovanović.

Za ozakonjenje zgrade preko 1.500 kvadrata plaća se tri miliona dinara i to je svega oko 26.000 evra.

„Budžet grada oštećen je samo u tom slučaju za 1,2 miliona evra. A takvih zgrada je bilo oko 300 u poslednje vreme. Znači šteta za budžet nije 100 miliona evra, već verovatno i više“,  kaže on.

Kada je počelo?

Divlja gradnja ime korene iz devedesetih, kada su nedostatak planskih dokumenata i dozvola doveli do njenog uspona, kao i veliki talas izbeglica iz ratom zahvaćenih područja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Poslednji u nizu, Zakon o ozakonjenju donet je još 2015. godine, ali bez mnogo uticaja na nelegalnu gradnju, a nema ni naznaka da će se to uskoro promeniti.

To je potvrdilo i prošlogodišnje istraživanja BIRN-a jer su pronašli više od 300 objekata površine veće od 450.000 kvadrata koji su ozakonjeni bez jasnog zakonskog osnova.

Grubom računicom, današnja vrednost ovako ozakonjenih zgrada koje je našao BIRN iznosi više od milijardu evra.

Zakon se ne važi

„Zakon o ozakonjenju iz 2015. je trebao da stane na put divljoj gradnji, ali procena je da je posle tog datuma izgrađeno još približno 100.000 nelegalnih objekata koji su ušli u postupak ozakonjenja. Država im je to ponovo dozvolila“, kaže advokatica Marija Pešović za Danas.

Dakle, država obezbeđuje infrastrukturu za određene privatne projekte i tu je šteta ogromna, jer privatnici ne plaćaju gradu ono što bi trebalo – doprinose, koji su skupi. To sigurno nadilazi tih 100 miliona evra, smatra arhitekta Mahmut Bušatlija. (Kompas/Danas)

Više o ovoj temi pročitajte OVDE.