Ko će platiti modernizaciju elektrana na Zapadnom Balkanu?

Energetski sistem Zapadnog Balkana je pred kolapsom. Elektrane u zemljama ovog regiona dve trećine proizvedene struje dobijaju iz uglja, i to najčešće u postrojenjima starim preko 40 godina. Iz njih se izbacuje tri puta više ugljenika nego što je standard u Evropskoj uniji, a skoro nijedna od tih elektrana više nije u stanju da radi punim kapacitetom. Sve ovo navodi se u izveštaju briselske organizacije CEPS, koja rešenje za raspadnuto stanje balkanskih termoelektrana vidi u sistemu trgovine ugljen-dioksidom koji postoji u EU.

Od čega strahuju Evropljani?

U CEPS-u upozoravaju da ako iz Evropske unije, odnosno iz zapadnih zemalja, ne dođu novac i tehnologija koji bi sprečili kolaps elektroenergetskih sistema na Balkanu, na njihovo mesto će upasti Kina i Rusija sa svojim rešenjima. Tako se spasavanje između ostalog i srpske energetike, u Briselu predstavlja kao prvorazredno političko pitanje za zemlje Zapada.

Gde je spas?

Rešenje je u – parama. Tačnije, u puno para, koje bi trebalo da dođu iz Evropske unije. CEPS predlaže da se zemlje Zapadnog Balkana uključe u evropski sistem za trgovinu emisijama ETS, što bi im omogućilo da dođu do novca za investicije.

Šta je ETS? 

To je sistem po kom se u Evropskoj uniji određuje ukupna količina emisija ugljenika koji fabrike, uključujući i elektrane, kao i avioprevoznici ukupno smeju da proizvedu tokom godine. Pošto je ukupna količina emisija ograničena, koliko će koja kompanija u okviru te ukupne količine moći da emituje štetnih materija zavisi od toga koliko za to plati.

Jer, štetnim česticama se u Evropskoj uniji trguje. Tako svaka kompanija može da kupi koliko joj je potrebno dozvola za emisiju (pri čemu svaka dozvola – allowance omogućava emisiju jedne tone ugljen-dioksida). Ali, pošto je broj ovih dozvola ograničen i svake godine ih je sve manje, njihova cena stalno raste.

Tako kompanijama postaje isplativije da ulažu u sopstvno “ozelenjavanje” nego da kupuju dozvole. Drugo, kompanije koje već imaju dozvole, ako povećaju sopstvenu energetsku efikasnost, “višak” dozvola mogu da prodaju i tako dođu do novca.

ETS je posebno važan zemljama poput Srbije

Naime, CEPS-ov predlog predviđa da se prilikom uključivanja Zapadnog Balkana u ETS jedan broj dozvola besplatno podeli ovdašnjim kompanijama na određeni broj godina, koristeći se posebnim pravilima koja su originalno bila dizajnirana za siromašnije članice EU. Tako bi države Zapadnog Balkana mogle da besplatne dozvole za emisiju CO2 postrojenjima za proizvodnju struje, “kako bi podržale investicije koje doprinose čistim tehologijama, diverzifikaciji energetskog miksa, unapređenju životne sredine, rekonstrukciji infrastrukture i modernizaciji sektora proizvodnje energije”.

Kompanije bi onda mogle da kako budu smanjivale svoje emisije tako prodaju višak dozvola, a novac iskoriste za nova ulaganja u dalje smanjenje svog ugljeničnog otiska. U suprotnom, emiteri bi morali da se suoče sa gubitkom dozvola po isteku perioda u kom su im besplatno dale, što znači da bi te dozvole morale da kupe na zajedničkom ETS tržištu što bi ih skupo koštalo. Ideja je da bi to onda stvorilo i motivaciju za modernicaciju elektrana na Zapadnom Balkanu, a ujedno i tržišni mehanizam za bar delimično finansiranje te zelene tranzicije.

(Nova ekonomija)

Više o ovoj temi čitajte na: