Svetski dan emodžija: Sličice za izražavanje osećanja koje umeju da zbune
Danas je Svetski dan emodžija. Nekadašnji jednostavni smajli iz poruka se razmnožio i prerastao u emodžije, sličice koje izražavaju neko osećanje. Koliko su se emodžiji raširili u komunikaciji?
Emodžiji su rasli sa internetom, i to ne mnogo sporije. Od :) i :( izrodilo se na hiljade sličica koje korisnicima digitalne komunikacije mogu da olakšaju izražavanje osećanja. Umeju, međutim, i da zbune (Foto: Jörg Carstensen dpa)
U Nemačkoj ih koristi četiri petine ljudi koji komuniciraju telefonom ili kompjuterom, ukazuje jedno istraživanje koje je udruženje za digitalizaciju Bitkom naručilo za 17. jul, Svetski dan emodžija.
Skoro petina, njih 19 odsto, emodžije stavlja u svaku poruku, 31 odsto u većinu. Njih 24 odsto je reklo da to čini ponekad, navodi anketa 1.000 ispitanika iz reprezentativnog uzorka.
Skoro svi ih koriste, ali manje ih razume
Međutim, široka upotreba ne znači da je svima baš sasvim jasno šta koji emodži treba da znači. Naime, 56 odsto ispitanika je priznalo da su ih sličice u razgovoru barem ponekad zbunile.
Zabuna se češće dešava mlađim korisnicima – neki emodži je zbunio 73 odsto ispitanika iz starosne grupe 16-29 godina, naveo je Bitkom.
Ti odnosi su ostali uporedivi sa onim od pre tri godine, prenosi agencija dpa.
Emodžiji postali sastavni deo kulture interneta
„Emodžiji su postali elementarni deo kulture interneta,“ rekao je direktor Bitkoma Bernard Roleder. „Oni mogu da obogate digitalnu komunikaciju, ali i da izazovu zabunu.“
Inače, muškarci češće od žena navode da im emodžiji olakšavaju izražavanje osećanja, u odnosu 51 prema 43 odsto.
Istovremeno, izgleda da je postalo nekulturno odgovarati emodžijem na emodži – to nervira 46 odsto ispitanika, a njih 15 odsto je ocenila da emodžija ima previše.
Ni poslovna komunikacija nije imuna na emodžije
Sličice među pisanim rečima su se izrodile zajedno sa internetom. Ljudi ih danas ubacuju u telefonske poruke, četove i mejlove, bilo koji servis ili platformu koristili.
Simboli predstavljaju osećanja, okolnosti, mesta, životinje, hranu, piće i tako redom, uključujući apstraktne pojmove. Sama reč je kovanica japanskih znakova za sliku, izraz i slovo: E-mo-dži.
Emodžiji su se odomaćili pre svega u privatnoj neformalnoj prepisci i tako ih koristi 98 odsto ispitanika Bitkomove ankete.
Međutim, preskočili su i u formalnu prepisku, pa ih u digitalni razgovor sa klolegama ubacuje 29, a u komunikaciju sa pretpostavljenima 19 odsto.
Otpilike svaki osmi ispitanik, njih 12 odsto, emodžije koristi pri prilikama poput razmene sa trgovcima, prodavcima ili zanatlijama.
Novi emodžiji na putu
Unicode sada uključuje 3.782 emodžija, grupisanih u 24 bloka. Na putu je, međutim još.
Dolaze otisak prsta, lopata, harfa i još jedno suzno lice. Drugim rečima, kad god neko „otkrije“ neko osećanje ili situaciju koju postojeće sličice ne pokrivaju, eto novog emodžija.
Korisnici Eplovog iOS sistema če najesen dobiti mogućnost i da uz pomoć veštačke inteligencije unosom reči sklapaju emodžije. Biće vidljivi i izvan sveta iPhone, ali kao stikeri, jer ih Unicode neće prepoznavati.
Koji je najpopularniji i zašto je danas baš Svetski dan emodžija?
Prema jednoj studiji iz prošle godine, najpopularniji emodži je plač od smeha. Slede ga ROFL – “valjam se po podu od smeha” – crveno srce, spojene ruke, i glasno plakanje.
Nezvanično, kreator prvog emodžija je pisac Lolite Vladimir Nabokov, koji je rekao da je zamislio poseban tipografski znak za osmeh. Prvi digitalizovani emodžiji pojavili su se 1990-ih.
A zašto je Svetski dan emodžija baš danas?
Jednostavno je. Na IOS uređajima emodži za kalendar pokazuje datum 17. jun, dan kada je iCal za Mek predstavljen na MacWorld Expo 2002. godine. Sam Svetski dan emodžija je osnovao kreator emodžipedije Džeremi Burdž 2014.
Kompas