Dojče vele: Komandosi ubice iz Bangladeša odgovorni za ubistva i mučenja slati u mirovne misije UN
Ekskluzivno istraživanje u kojem je učestvovao „Dojče vele“ otkriva detalje o obaveštajnom odeljenju elitnih Bataljona za brze akcije (Rapid Action Bataillons, RAB) koje je odgovorno za ubistva i mučenja – i sve to uz dozvolu ili barem uz prećutnu saglasnost najviših vladinih službenika.
Ilustracija: Kompas/Uroš Maksimović
Ponekad novinarsko istraživanje počinje fotografijom koja na prvi pogled deluje bezazleno. U ovom slučaju, to je jedan selfi. Grupa žena i muškaraca u uniformama pozira pred kamerom.
Kako piše Dojče vele, fotografija je snimljena 2022. godine, kada su vojnikinje i vojnici iz Egipta, Bangladeša i Indonezije završili obuku za angažman u Plavim šlemovima UN u Demokratskoj Republici Kongo.
Jedinice RAB odgovorne za ubistva i mučenja
Razlog što fotografija uopšte nije bezazlena jeste ćelavi muškarac koji stoji u sredini. Pre nego što je poslat u misiju UN obavljao je jednu sasvim drugačiju dužnost: bio je zamenik direktora obaveštajnog odeljenja elitnih Bataljona za brze akcije (Rapid Action Bataillons, RAB) u Bangladešu.
Prema istraživanjima čije su rezultate prošle godine objavili Dojče vele i istraživačka platforma Netra njuz, te jedinice odgovorne su za ubistva i mučenja – i sve to uz dozvolu ili barem uz prećutnu saglasnost najviših vladinih službenika.
Tu optužbu je tada bangladeško Ministarstvo unutrašnjih poslova u izjavi za DW i Netra njuz kategorički odbacilo i ocenilo da je to „politički motivisana izmišljotina“.
Najmanje 40 pripadnika RAB u Plavim šlemovima
Bangladeš očigledno sistematski u misije UN šalje pripadnike tih „komandosa ubica“, kako je te elitne jedinice nazvao jedan sagovornik za Dojče vele.
To su pokazala nova istraživanja novinarskog tima DW, platforme Netra njuz i nemačkog lista Zidojče cajtung.
Mesecima su novinari pregledali tajna vojna dokumenta, razgovarali s različitim izvorima informacija u Bangladešu i UN, i analizirali profile na društvenim mrežama. Na taj način je identifikovano više od stotinu vojnika, od kojih je 40 u proteklih pet godina najpre služilo u RAB, a potom su postali pripadnici Plavih šlemova UN.
Tajna mreža ćelija za mučenje
Trojica od njih posebno su privukla pažnju, jer su radili za obaveštajno odeljenje RAB, dvojica čak kao zamenici direktora.
Ta tajna služba, kako je potvrđeno za Dojče vele iz više izvora, u Bangladešu ima tajnu mrežu ćelija za mučenje. Više sagovornika pominjalo je tzv. waterboarding, upotrebu elektrošokova i simulacije streljanja.
Šta kažu iz UN?
Bivši pripadnici Bataljona za brze akcije su iz Bangladeša slati u misije UN uprkos tome što su postojala jasna upozorenja. Tako je Odbor UN protiv mučenja, telo sastavljeno od nezavisnih stručnjaka, u svom izveštaju iz 2019. godine izrazio „duboku zabrinutost“ zbog „mučenja, samovoljnih hapšenja, nedokumentovanog držanje ljudi u zatvoru i nezakonitih ubijanja“ koja su počinile bangladeške snage bezbednosti.
Tadašnji član tog tela UN, Jens Modvig, kaže da je Odbor izneo jasne preporuke da se pripadnici RAB isključe iz mirovnih misija.
Uprkos tome, svi vojnici koje je identifikovao novinarski istraživački tim poslati su u misije nakon objavljivanja ovog izveštaja. Upozorenja Ujedinjenih nacija očigledno su ignorisana.
Bez kontrole i odgovornosti
Razlog za to je način na koji se regrutuju ljudi za misije Plavih šlemova UN. Naime, kontrola i izbor vojnika prepušteni su državama koje ih šalju.
Doduše, vlade moraju da potvrde da nemaju saznanja o tome da su predloženi vojnici počinili zločine protiv čovečnosti, ali te informacije se slabo kontrolišu. Ujedinjene nacije, kako same navode, uglavnom kontrolišu samo najviše komandante misija i njihove zamenike.
Ujedinjene nacije u slučaju Bangladeša prepuštaju „zločinačkoj vladi da proverava koji oficiri su počinili zločine“, šokirano komentariše Menakši Ganguli, zamenica direktora organizacije Hjuman rajts voč za Aziju. Zločini RAB se, tvrdi, u Bangladešu uglavnom ne kažnjavaju. U toj zemlji, kako dodaje Ganguli, „nema interesa za pozivanje na odgovornost za zločine protiv čovečnosti“.