“Đura će ti oprostiti što te je tukao”, a Piksi što te nije stavio u tim: Slučaj izvinjenja Dušana Tadića

Nemušto saopštenje FSS kaže da je “u hotelu Maksimilijan u Augzburgu, gde boravi reprezentacija, održan sastanak stručnog štaba sa igračima o predstojećim obavezama, a između ostalog kapiten Dušan Tadić iskoristio je priliku da se zbog nepromišljenih izjava posle utakmice sa Engleskom izvini selektoru i saigračima”.

Dalje se navodi kako “reprezentacija po planu nastavlja pripreme za sledeći meč, a da u Minhen putuje u sredu u popodnevnim časovima”…

Za šta se Tadić izvinio?

Dušan Tadić je posle utakmice sa Engleskom izjavio da mu nije svejedno što nije igrao od početka, nego samo poslednjih pola sata.

“Teško sam prihvatio odluku da ne počnem meč, valjda je to i normalno. Premijera na EURO, još protiv Engleza. Pričao sam sa Misterom (selektorom Draganom Stojkovićem – prim. aut.), imamo otvorenu komunikaciju. Kapiten sam, lider tima i najbolji igrač, najspremniji, bez lažne skromnosti. Naravno da mi je žao što nisam igrao od prvog minuta. Svakako poštujem odluku selektora, iako se ne slažem s njim. Primio sam deset lopti, a mogao sam sto. Mislim da bih mogao više da uradim da sam bio na terenu 90 minuta, ali ako on želi da igram 30 ili 20 minuta, ja ću to da prihvatim. Idemo dalje, nije bitan pojedinac, već da prođemo grupu i to je jedini cilj. Imamo veliko zajedništvo i verujem da ćemo uspeti u tome”, rekao je Tadić.

Šta je Piksijev problem?

Ako vam nije jasno šta je sporno u (iskrenoj) izjavi Dušana Tadića, ne brinite, niste jedini. Izgleda da je samo selektor Srbije našao nešto sporno u tome. Verovatno zbog toga što su ga novinari kasnije na konferenciji pitali kako komentariše to što je Tadić rekao da nije zadovoljan što nije igrao, na šta je Piksi, ni ne pogledavši izjavu svog kapitena, odogovorio: “auuu, nije trebalo to da kaže”.

Isterivanje autoriteta Piksiju je verovatno najveća trenerska mana, i to ne primenjuje samo prema igračima, već često i prema novinarima, a samim tim i prema javnosti. Isto radi i prema saradnicima u FSS, ali to je druga priča.

Podsetimo, selektor je na Svetskom prvenstvu u Kataru posle poraza od Brazila (0:2) okrivio igrače da nisu dovoljno trčali, iako je statitstika s tog meča pokazala da su više trčali od “karioka”, samo uzaludno.

Javna je tajna i da je selektoru smetalo kako je komentator RTS-a Aleksandar Stojanović prenosio mečeve reprezentacije iz Katara, zbog čega je ovaj kasnije u Ligi nacija propustio nekoliko utakmica “orlova”.

Ove godine je uspeo da dokaže autoritet i nad potpredsednikom FSS Branislavom Nedimovićem, koji nije ni doputovao u Nemačku.

Kada se na sve to dodaju najveći uspesi u istoriji Srbije od osamostaljivanja (2006), jer je odveo selekciju na dva vezana takmičenja (SP i EURO) i uveo je u najjaču diviziju Lige nacija, jasno je da je autoritet selektora probio plafon Fudbalskog saveza Srbije, pa mu bespotrebno disciplinovanje kapitena deluje logičnije od priznanja da je pogrešio.

Ovaj put su (nažalost) činjenice protiv njega jer Srbija do ulaska Tadića u igru nije imala mirnoću u napadu protiv Engleske, a kapiten je sa samo nekoliko dodira s loptom uspeo da stvori šanse za “orlove”.

Piksijeva ideja da mu Tadić bude džoker protiv prvog favorita takmičenja možda je imala smisao pre utakmice, ali pala je u vodu posle brzo primljenog gola i rezultata za koji se veruje da je mogao da bude drugačiji na kraju. Međutim, izgleda da je u ovom slučaju ne samo teško priznati grešku već je i neophodno ubediti javnost da se Tadić izvinio što nije igrao.

Šta je Tadićev problem?

Trenutno najveći građevinski investitor u Novom Sadu, Dušan Tadić, nije ni pre svoje 35. godine imao mnogo poštovanja prema selektorima koji prave greške. Za razliku od privatnog života, u dresu reprezentacije nikada nije delovao kao neko kome je novac ispred državnog grba. Podsetimo, neposredno pre Tadića imali smo kapitena koji u prošlim kvalifikacijama za EURO nije želeo da uđe u igru samo kako bi šutirao penal protiv Škotske, jer je hteo da se sačuva za naredni meč svog kluba (Intera iz Milana).

Tadić se pre više od decenije zamerio i selektoru Siniši Mihajloviću, zbog čega je bio premešten na klupu, a reprezentacija se nije plasirala na EURO 2014.

Pre šest godina na Mundijalu u Rusiji otvoreno je rekao da selektor Mladen Krstajić uopšte nije spremao taktiku za meč sa Brazilom, pa su on i saigrači sami uzeli da održe sastanak i dogovore se kako da odigraju.

Ako se pogleda istorija Tadićevih “pobuna” u nacionalnom timu, Piksi može da se smatra ponosnim što je kapiten rekao da poštuje njegovu taktičku odluku da ne bude starter i da je spreman da, ako treba, igra i manje od pola sata.

Šta je problem Srbije?

Čudno je što je FSS objavio da se Tadić, citiram – između ostalog izvinio saigračima i selektoru (kraj citata). Nemušto saopštenje deluje kao da je sastavljeno na zahtev selektora, a ne Tadića. Jer svako ko iole poznaje Tadića, zna da nije tip čoveka koji bi se krio iza saopštenja i prvi bi samostalno izašao pred novinare i javno se izvinio, ako misli da je pogrešio.

Svaki selektor trebalo bi da bude srećan kada igrač iskreno kaže šta misli, ali napomene da poštuje odluku trenera i da neće praviti problem čak i da igra manje.

Vojnička disciplina na terenu i treningu su jedna stvar, ali jednoumlje u načinu razmišljanja je potpuno druga (opasna) stvar. Piksijeva želja da bude broj jedan na svim nivoima i jedini koji imaju tapiju na ispravne odluke (poput onoga koji ga je i doveo na selektorsku poziciju) može (pre)skupo da košta generaciju fudbalera koja je bila evropski i svetski prvak u mlađim kategorijama.

Piksijeva jeste poslednja kada su u pitanju taktika i dešavanja na terenu, ali van terena mora da pokaže takt i prepozna dobru nameru. Jedini je koji je video ironiju, a ne iskrenost u Tadićevim rečima da je spreman da igra i manje od pola sata. Mada, da je imao takta da novinarima kaže: “moram prvo da vidim šta je tačno rekao”, možda i ne bi sebe dovodio u situaciju da mora da na silu isteruje autoritet.

Podsetimo, Piksiju se u Kataru sve raspalo zbog spoljnog faktora, jer su ljudi izvan reprezentacije učinili sve što su mogli da mu naruše atmosferu i uruše rezultat (samim tim i njega). Ako i u Nemačkoj dođe do raspada sistema – sam će biti kriv što je srušio sve što je do sada izgradio.

Samo veliki treneri i velike ekipe umeju da nauče na greškama. Srbiji tek predstoje dve ključne utakmice sa lakšim protivnicima od Engleske za prolazak u nokaut fazu. Ostaje nam da se nadamo da će se igrači i selektor na kraju ipak više radovati rezultatu nego slikanju s predsednikom države u avionu. Jednog dana možda neće biti ponosni ako ih samo po toj fotografiji nacija bude pamtila.

Vlada Živanović/Kompas

Pročitajte i: