Diskusija na Fakultetu političkih nauka: Šta Srbija može da očekuje od Trampove pobede

O tome kakve prilike i neprilike Srbiju čekaju razgovarali su docenti Fakulteta političkih nauka Stevan Nedeljković i Milan Krstić, profesor Ekonomskog fakulteta dr Predrag Bjelić i urednik kreativne produkcije Nova ekonomija Dimitrije Gašić.

Da li nam preti sumrak demokratije?

Stevan Nedeljković ukazao nam je na to da se „sumrak demokratije nije desio ni u periodu između 2017. i 2021. godine“ za vreme prvog Trampovog mandata. Kako on kaže, Tramp je bio veći demokrata od samih demokrata u pogledu slobode medija, dok kada je u pitanju očuvanje demokratije van granica SAD-a, i ne tako drugačiji od svojih prethodnika.

Nedeljković izdvaja tri najvažnija faktora za Trampovu pobedu – rat u Ukrajini i na Bliskom istoku koje demokrate nisu uspele da spreče, opšti narativ tokom kampanje da Sjedinjene Američke Države propadaju i pitanje inflacije i migracija. I ove, kao i ranijih godina, čini se da su ekonomske teme ipak bile presudne, dok su teme ljudskih prava, poput prava na abortus pale u drugi plan.

„Život pojedinca, odnosno percepcija ekonomije imala je veću ulogu od makro-ekonomskih pokazatelja“, kaže Nedeljković.

Šta je sa Vašingtonskim sporazumom?

Milan Krstić dao je uvid na Vašingtonski sporazum, potpisan na samom kraju poslednjeg Trampovog mandata, kao deo njegove predizborne kampanje.

„Druga grupa normi sporazuma odnosila se na šire interese SAD-a na područiju Balkana, između ostalog da će Beograd i Priština raditi na diversifikaciji energije – to jest polako se udaljavati od Kine i da će obe strane proglasiti Hezbolah kao terorističku organizaciju. Ključni politički aspekt tog sporazuma je bio zapravo moratorijum povlačenja priznanja za našu stranu, a za Prištinu moratorijum na apliciranje u međunarodne organizacije“, navodi Krstić.

Sa druge strane, zbog Kurtijeve politike, on smatra da je većina odredbi ovog sporazuma trenutno neprimenjiva. Krstić potencijalno očekuje da će Kurti pokušati da na neki način iskoristi situaciju dok Tramp ne započne svoj mandat u korist svoje politike na Kosovu*.

„Trampova politika će čak biti liberalnija od sadašnje administracije. Biće više fokusa na ekonomiju u spoljnoj politici i manje oslanjanje na postojeće institucije (NATO/EU). Najveća prednost Trampa za nas je što bi imali direktan kontakt sa njegovom administracijom, mogućnost za veći stepen priliva američkog kapitala, kao i učestalije delovanje čuvanje Srba na severu Kosova, kao i manji pritisak da se Rusiji daju sankcije. Mane su te što bi se biznis aranžmani tajili, povlačenje KFOR-a, pritisak za distanciranje od Kine, a Trampova Amerika neće biti prečica za EU“, kaže Krstić.

Dva lica Trampa

Profesor dr Predrag Bjelić smatra da razlike u pristupu ekonomiji demokrata i republikanaca ne menjaju previše trgovinske odnose između SAD i Srbije.

„Tramp je prvi uveo strožije sankcije Kini ali je i prvi hteo da izradi sporazum sa Kinom. On ima dva lica“ kaže Bjelić.

Bjelić smatra da položaj Srbije između SAD i Kine trenutno podseća na  položaj Jugoslavije tokom Hladnog rata. Tramp je u svojoj prvoj administraciji carine stavio na čeličane, dok će u ovom mandatu imati više prostora da bira koje će industrije štiti od Kine.

Tramp bolje koristio društvene mreže

Dimitrije Gašić dao je komentar na ovu predizbornu kampanju koja je pomerila granice medijskog sveta kakvog poznajemo, stavljajući fokus na društvene mreže poput TikToka, čime je Tramp potencijalno privukao pažnju mlađe publike koju nije imao tokom prošle kampanje.

„Harisova je imala problem kratke kampanje koja joj je onemogućila da nađe svoj stil i harizmu, dok je Tramp već decenijama na televiziji i ima već sagrađenu harizmatičnu personu. Iako je ona ta koja je rekla da zna kako je biti član srednjeg sloja društva, jer je počela iz Meka, Tramp je svojim odlaskom u Mekdonalds drajvtru pokazao da ne zna i da nikada nije bio prosečan građanin, ali da je svestan potrebe građana da oni budu viđeni“, naveo je Gašić.

Elena Carmignani/Kompas

Pročitajte i: