Demostat: U zdravstvu teško utvrditi ko koliko zarađuje, srpski lekari najmanje plaćeni u regionu

Osnovna zarada, kao i u većini drugih delova javnog sektora, obračunava se množenjem osnovice sa koeficijentom koji zavisi od nivoa obrazovanja i specifičnosti radnog mesta, navodi Demostat i dodaje da je problem je što na konačni iznos utiče i mnogo drugih faktora, pri čemu ne postoji čak ni jedinstvena osnovica.

Neobjašnjive razlike

I statistički prosek u zdravstvu, po navodima demostata ne oslikava pravo stanje, jer su razlike unutar iste kvalifikacije zaposlenih velike, a one između različitih obrazovnih kategorija u toj delatnosti neobjašnjive.

Tako je, prema poslednje objavljenim podacima za februar ove godine, republički prosek zarada iznosio 94.125 dinara dok je zdrastvo sa socijalnom zaštitom isplatilo 96.547 dinara. Ali, za one koji su u javnom sektoru, prilike su bile bolje – prosečna plata iznosila je 98.886 dinara dok su u zdravstvu i socijalnoj zaštiti isplaćivali nešto manje, u proseku 97.510 dinara.

I u tim brojevima još i ima neke logike, ali se ona, navodi Demostat, gubi kada se zarade razvrstaju prema stepenu stručne spreme.

Naime, podaci o primanjima prema nivou obrazovanja, koje Republički zavod za statistiku objavljuje svakog septembra, pokazuju da je prosečna plata u zdravstvenim ustanovama u tom mesecu iznosila 85.358 dinara i bila je za simbolična 202 dinara veća od republičkog proseka.

Ali, treći nivo kvalifikacija, gde spadaju pomoćni radnici sa trogodišnjom spremom, primao je 51.247 dinara što je za 10.319 dinara ispod republičkog proseka za taj nivo obrazovanja.

Još je veća razlika, piše Demostat, za šesti stepen, gde spada osoblje sa višom medicinskom školom, glavne sestre ili tehničari – njihova zarada od prosečnih 85.110 dinara za čitavih 26.663 dinara je niža od paritetne plate za istu kvalifikaciju na nivou republike.

Lekari dežurstvima nadoknađuju nisku zaradu

Najzad, za zaposlene u sedmom i osmom stepenu, koje je statistika objedinila a gde spadaju lekari opšte prakse, specijalisti, subspecijalisti, doktori nauka i profesori, prosečna plata je 134.375 dinara i za 9.808 dinara je veća od republiučkog proseka za isti nivo stručnosti.

Predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Gorica Đokić objašnjava za Demostat da to što su zaradama lekari premašili prosek nije odraz visoke plate, niti su prosek „povukli“ doktori nauka, jer je njihov udeo u ukupnom broju zaposlenih mali, a osnovna zarada lekara je niska, najniža u regionu.

„Do takvih statističkih podataka se moglo doći samo ukoliko su za statistiku uzimane ukupne zarade jer zbog nedostatka lekara u brojnim ustanovama, da bi se održao rad, kolege imaju veliki broj dežurstava, što im uvećava primanja“, kaže Đokić.

Po njenin rečima, „nekim političkim lobiranjem“ u poslednje dve godine tri puta su se dizale osnovice medicinskim sestrama i tehničarima a nisu lekarima, pa je ona došla do iznosa koji je za više od 900 dinara veći od osnovice za lekare.

FoNet