Fridom haus: Srozavanje srpske demokratije

Nastojanje predsednika Vučića da učvrsti svoju vlast dalje je oslabilo demokratiju u Srbiji, ocenjuje ekspert organizacije Fridom haus Aleksandra Karpi.

Skupština Srbije (Foto: MIlica Vučković, Fonet)

Demokratija je u Srbiji erodirala najviše među 29 evropskih i azijskih država u izveštaju Fridom hausa Nacije u tranziciji 2023. U suštini, Srbija je zabeležila istorijski pad zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast.

Protesti posle majskih masovnih ubistava su vlast podstakli da organizuje nameštene izbore

„Dva uzastopna masovna ubistva u maju su podstakla izazvala proteste koji su trajali tokom leta, na šta je srpska vlada odgovorila nameštenim vanrednim izborima u decembru“, rekla je za Glas Amerike Aleksandra Karpi, ekspert Fridom hausa za Balkan.

Srbija je po pitanju demokratije imala „najveći pad … u celom regionu koji pokrivamo od centralne Evrope do centralne Azije”,

Prema njenim rečima, tome je doprinelo više faktora.

Zamrznuta reforma politizovanog pravosuđa… 

„Reforma pravosuđa je zamrznuta poslednjih godina. To znači da sudske odluke ostaju uglavnom politizovane i više su stvar javne rasprave nego pravog sudskog procesa”, rekla je.

“Videli smo i da su mnogi faktori kulminirali na vanrednim izborima u decembru”, rekla je Karpijeva. “Integritet izbora je okrnjen optužbama ocenjenim kao verodostojnim, migracijom birača itd, i drugim nepravilnostima”. 

… i pogoršan medijski ambijent doprineli su „teškoj godini za srpsku demokratiju“

Uz to, dalje je pogoršan medijski ambijent, kojim skoro u potpunosti dominira vladajuća stranka, a posebno Vučić. 

“Kada to spojite sa lokalnim vlastima koje masovno podnesu ostavku da otvore put izborima, vidite da je to veoma teška godina za srpsku demokratiju”.

“Izbori u decembru su zaista bili kulminacija, ili zaista savršena oznaka za ono što je bila teška godina za demokratiju“, rekla je Aleksandra Karpi.

Fridom haus je neprofitna organizacija sa sedištem u Vašingtonu. Bavi se pitanjima demokratije, političkih sloboda i ljudskim pravima u svetu.

Ceo intervju Aleksandre Karpi Glasu Amerike možete pročitati ovde. (Kompas)