Delfini se traže u zoru i moraju da se dozivaju

„Šajze!“, glasno se prolomila nemačka psovka koju je viknula turistkinja srednjih godina jer joj je u trenutku kada je delfin iskočio iz vode profesionalni foto apart sa objektivom veličine teleskopa iz nekog razloga zakočio i nije ovekovečio momenat.

Kako je to bio prvi delfin koji se pojavio, na čamcu veličine standardnog ribarskog bordića zavladalo je oduševljenje među prilično matorom grupom za ovu vrstu zabave (prosek godina preko 50). Ali, kada je Nemica iznenada, usred opšteg oduševljenja i ekstaze, umesto „bravo“ ili „to“ ili „sjajno“, jedina ljutito povikala „sranje“, da prostite zbog doslovnog prevoda na srpski jezik, odmah su svi prasnuli u smeh.

Delfini vole muziku i aplauze

A glasni smeh je ustvari samo privukao još više pažnje radoznalom delfinu koji je sada prišao bliže i napravio još jedan kolut unapred iznad vode, pa još jedan, pa još jedan… Tada je i fotoaparat proradio, pa se čulo brzo kliktanje pravljenja desetina fotografija u sekundi.

A delfini osim smeha očigledno vole i kliktanje jer je ubrzo iz vode izronilo još dvoje njegovih kompanjona koji su radoznalo gledali ka grupi koja im zviždi, pljeska, maše, doziva ih (svako na svom jeziku, od danskog do srpskog).

Tada je nastao i onaj eureka ili „aha, to je to“ momenat, trenutak prosveteljenja, kako god ga nazvali, kada su svi shvatili da je oko njih u moru više delfina nego što ima ljudi na brodu. Ustvari su sve vreme bili tu oko nas, možda su i posmatrali sa sigurne dubine do koje ljudsko oko u Jonskom moru ne može da dosegne, ali su sada odlučili da dođu da se jave, da vide ko ih to uporno traži.

Kapetan Dimitris je jedini koji vodi turiste na „Delfin ture“ u Amvrakikos zalivu u Jonskom moru kod Preveze (Grčka), koji je po veličini kao dve Boke Kotorske. Na plakatu kaže „100% dolphin spot guaranteed“ (100 odsto garantovan pogled na delfine). U praksi priznaje da za sedam godina, koliko postoje ove ture, samo dva puta nije uspeo da ih pronađe i pokaže turistima. U „lov“ na delfine se ide u ranu zoru jer su aktivniji prepodne. Neophodno je i da je more savršeno mirno jer retko, skoro nikada, ne izlaze na površinu po talasima.

Za razliku od sličnih tura u Egejskom moru, gde se turistima lako može garantovati viđanje delfina jer su u pitanju životinje koje su spasene iz akva parkova i koje zbog svoje nesposobnosti samostalnog opstanka u moru zavise od ruke čoveka koja ih hrani, Dimitris ima višestruko teži zadatak. On vodi u potragu za divljim delfinima, kojima ne nosi nikakve darove, jer se ekosistem Amvrakikos zaliva ne sme narušiti. Za razliku od spasenih delfina i foka koje će u otvorenom moru za turiste čak izvoditi i trikove, na koje su nažalost ranije bili primorani kako bi „zaradili“ svoju koru hleba, ovi delfini to ne rade.

Divlji delfini će jedan drugog preskakati, napraviti salto unazad ili nešto slično samo ako ih grupa koja ih doziva dovoljno zainteresuje svojim ponašanjem da to urade. Pokloniće vam svoje vreme samo ako su im dovoljno zanimljivi aplauzi, zviždanje, smeh, bilo koji zvukovi, u šta spada i glasna muzika s broda kojom im Dimitris daje do znanja da je stigao (kaže da najviše vole Bočelija i druge vrste opera, kao i ambijentalne zvukove poput muzike iz filma „Veliko plavetnilo“).

Delfini (ipak) najviše vole decu

„Zato najbolje prolaze ture sa najvše dece na brodu, jer je njihovo oduševljenje uvek glasno i interesantno delfinima“, objašnjava Lidija, za koju se slobodnom procenom može reći da je šefica palube Dimitrisovog broda.

Ona je osim bezbednog odvezivanja/vezivanja broda, spuštanja i provere sidra, zadužena i za red na palubi. Paralelno s tim dužnostima gostima daje osnovne informacije o Amvrakikos zalivu, ali i pazi da neko ne prekrši strogo naređenje da delfini ne smeju da se diraju, makar sami prišli na dohvat ruke (a ima i takvih), kao i da ne sme ništa da im se baci u vodu, jer moraju ostati divlji. Osim lične savesti, Dimitrisa i Lidiju na to obavezuju strogi grčki zakoni zbog kojih ni ne može bilo ko i bilo kada da turistima pokazuje divlji svet Jonskog mora.

Dimitrisa je u biznis sa delfinima uveo otac pre sedam godina. Na njegovim plećima sada sa samo 22 godine života leži velika odgovornost. Ne samo briga o 23 duše na brodu (plus nekoliko članova posade), već i da Amvrakikos zaliv kao najstrože zaštićeni nacionalni park ostane netaknut. Zato mu je Lidija kao prvi oficir izuzetno bitan šraf jer, osim šarmantnosti kojom brzo „kupi“ sve turiste, tečno govori nekoliko svetskih jezika. Od turističkih jezika u Grčkoj ne zna jedino srpski. Ali ga zato zna Dimitris, koji se odmah hvali da je redovan gost Beograda, dok na set listi traži da pusti neku od pesama Gorana Bregovića.

A Lidijin posao je sve samo ne lak. Osim nabrojanih obaveza, ona mora i da animira grupu da budu dovoljno glasni i ubedljivi u dozivanju delfina, da im objasni da moraju da im traže da priđu na maltene isti način kao što biste probali da zainteresujte psa lutalicu koga prvi put vidite u životu da dođe baš do vas. A sada samo zamislite s kakvim se pogledima susreće u vremešnoj grupi u kojoj dominiraju Nemci i Skandinavci koji smatraju da su delfine već „dozvali“ uplatom krstarenja, pa im nije prijatno da im neko drži lekciju kako sad još treba i da se ponašaju kao mala deca da bi izazvali pažnju diljvih životinja.

„Delfini se sporazumevaju međusobno zvukovima nalik zviždanju i kliktanju“, objašnjava Lidija i dodaje: „Oni čuju motor čamca i dođu u većini slučajeva da vide šta to ima na površini, ali da bi skroz prišli treba ih zainteresovati glasovima, zvižducima i tapšanjem, koje je nalik njihovom kliktanju. Prepoznaju, naravno, da to nije njihov jezik, ali ih kao i svaku životinju radoznalost navodi da provere ko ih to tako doziva“.

Delfini nisu jedini, ali su gazde zaliva

Jato delfina prati skoro sat vremena čamac koji sporo klizi po Amvrakikos zalivu. Strah da li će biti napravljena jedna solidna fotografija ili snimak pretvara se u bojazan kako sad sortirati sav taj materijal jer su delfini (pre)dugo pozirali na dohvat ruke. Dimitris namerno ševrda brodom levo-desno imitirajući njihovo kretanje i time im dodatno skreće pažnju da ostanu s nama što duže vremena.

Galebovi i pelikani koji promiču površinom vode u potrazi za ribom više nikog ne zanimaju. Oni su bili interesantni samo u prvih pola sata dok nije naišao prvi delfin. Velike morske kornjače iz roda „caretta caretta“ koje lagano plivaju sa glavom iznad površine vode takođe niko ne primećuje. Pored čamca su prošle i dve džinovkse raže, veličanstveno lepršajući svojim plaštovima poput nekih duhova, koje se isto ne viđaju svaki dan u Jonskom moru, ali i na njih većina turista reaguje u stilu: „aha, ma to su samo raže“.

Delfini su ne samo zvezde, nego i gazde Amvrakikos zaliva. Biolozi kažu da su tu još od pre nove ere. U zaliv nikada ne zalaze ajkule, kitovi i drugi predatori. Koliko god da deluje umiljato, mediteranski delfin sa težinom koja može da ide do jedne tone nije neko s kim biste želeli da posvađate ili da mu se na bilo koji način zamerite. Amvrakikos je vekovima njihov i ne žele da ga prepuste nikome drugom.

Osim zvučne komunikacije, međusobno se sporazumevaju i udaranjem repovima (u kojima imaju snagu kojom bi čoveka lako mogli da bace u vis nekoliko metara) i grikcanjem. Delfin sa svojih 250 zuba (da, tačno 250, nije nula greškom dodata) može da nehotice bude izuzetno opasan po čoveka i zbog toga je izričito zabranjeno plivanje s njima, koliko god njihovo skakanje i pištanje delovalo primamljivo i zvučalo kao poziv da se skoči u vodu. Pratiće čamac plivajući blizu površine ispred i pored njega, iskakaće i smešiće se ljudima, nekada i po više sati. Na posletku će se vratiti svojim morskim dužnostima u dubini na kojoj ih ne možemo videti. 

Posle avanture sa Dimitrisom malo ko će na Jonsko more gledati istim očima kao pre tog dana. Svet velikih morskih životinja koje su silom prilika naučile da budu u suživotu sa čovekom je sve vreme tu oko nas. Možda je baš danas dok ste plivali do bove na nekoj od plaža na svega stotinak metara od vas prošao delfin, ili raža, ili velika kornjača, ili ajkula, ili kit, ali da to niste ni mogli da primetite. Dimitris tvrdi da treba da budete sigurni da jesu prošli blizu vas, ali je samo pitanje da li ste ih dovoljno zainteresovali da priđu površini.

Vlada Živanović / Kompas