Sumnja se da jedan isti delfin stoji iza 18 napada na ljude u Japanu
Usamljeni i možda seksualno frustrirani delfin okrivljen je za sve veći broj napada od početka godine na plivače u japanskom primorskom gradu Miham.
Iako smatrani prijateljskim životinjama, napadi delfina mogu da budu i smrtonosni. U Brazilu je 1994. godine delfin napao dva plivača koji su hteli da ga zajašu - jednog je ubio, drugog povredio (Foto: Envato)
Šta se dogodilo?
Među žrtvama ovog delfina je i osnovac – bilo je potrebno najmanje 20 kopči da se detetu ušije prst, piše BBC. Prošle godine povređeno je najmanje šestoro. Od toga su jednom čoveku polomljena rebra.
Leđno peraje delfina uočenog kako grize za prste čoveka na plaži u lučkom gradu pored Mihame se podudara se sa onim 2,5 metra dugim delfinom koji je primećen kod obale Fukui pokrajine prošle godine, tvrdi Tadamiči Morisaka profesor sa japanskog Mie univerziteta.
To je način njihove komunikacije sa ljudima
Dodaje da mužjaci kljunastih delfina međusobno razgovaraju tako što se „igraju i grizu jedni druge“.
„Oni ne pokušavaju da povrede ljude, već koriste način komunikacije delfina sa ljudima“, rekao je Morisaka.
Ako je u pitanju ista jedinka koja stoji iza napada, za to postoji nekoliko objašnjenja, među kojima je i želja za seksom. „Baš kao kod ljudi i drugih društvenih životinja, hormonske fluktuacije, seksualna frustracija ili želja za dominacijom mogu da navedu delfina da povredi ljude sa kojima komunicira“, rekao je Sajmon Alen, biolog i glavni naučnik u projektu za istraživanje delfina u australijskom Zalivu ajkula.
Alen je dodao da je delfin možda „izopšten iz sopstvene zajednice i da traži alternativno društvo“.
Optuženi delfin se možda i branio
Matijas Hofman-Kunt, stručnjak za morske sisare sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru, rekao je i da se delfin možda branio.
„U većini slučajeva, prema mom iskustvu, ovo je više odbrambeno ponašanje kada se ljudi previše približe delfinima i ne znaju kako da se ponašaju“, rekao je on, komentarišući izveštaje o ljudima koji pokušavaju da jašu životinje ili da im zabadaju prste u rupe na glavi preko kojih delfini dišu.
„Zato nije ni čudo što životinje u vodi postanu agresivne ili barem u odbrambenom stavu prema ljudima“, rekao je on.
Može biti i da je delfin ranije imao neprijatan susret sa ljudskim bićem, a sada projektuje taj odnos na druge ljude sa kojima se susreće, rekao je Hofman-Kunt.
„Imaju dobro pamćenje, slično kao slonovi, i setiće se ko ih je ranije maltretirao“, zaključio je.
Kompas/BBC