Decenija od katastrofalnih poplava: Koliko je Srbija spremna za slučaj reprize?
Za deceniju od kada su katastrofalne poplave odnele 57 života u Srbiji, država jeste unapredila sisteme, ali nedovoljno, smatraju stručnjaci.
Poplave u Šapcu 2014. (Foto: Srđan Popović, Vikipedija)
Prošlo je tačno deset godina od katastrofalnih poplava koje su tokom maja 2014. godine zahvatile Srbiju, u kojima je poginulo 57 ljudi. Zvanična državna procena utvrdila je da je ukupna šteta ove nepogode bila preko 1,5 milijardi evra. Stručna javnost procenjuje da Srbija nije dovoljno spremna za izazove sličnih pojava pojačanih klimatskim promenama.
Zašto je to važno?
Dolazak “stogodišnjih” poplava je uticao da se sistem odbrane od poplava unapredi u određenoj meri, ali to izgleda još uvek nije na zadovoljavajućem nivou.
Neke od glavnih aktivnosti se upravo odnose na uspostavljanje savremenog, na digitalnoj tehnologiji zasnovanog, pouzdanijeg sistema za registrovanje, arhiviranje i onlajn pristup hidrološkim podacima na svim značajnijim rekama u Srbiji.
“Zahvaljujući iskustvu stečenom nakon poplava 2014. godine uspeli smo da najveći broj mernih stanica opremimo i redudantnim sistemom, odnosno da na svakom mestu imamo dva različita senzora za merenje kao i dva načina napajanja električnom energijom (sa solarnog panela i sa javne niskonaponska električne mreže) i dva načina prenosa podataka (putem GPRS servisa mobilne mreže i UHF radio mreže)”, rekao je Slavimir Stevanović, građevinski inženjer i pomoćnik direktora RHMZ.
Takođe, Stevanović navodi kako je “nabavljena i najsavremenija oprema za merenje protoka koja omogućava lakša i bezbedna merenja i u ekstremnim situacijama, čime se postiže veći broj i veća pouzdanost podataka.”
Klima i dalje u društvenom zapećku
Gledajući kakva je situacija danas “na terenu”, meteorološkinja Mirjam Vujadinović Mandić ističe da se u Srbiji nedovoljno prepoznaju klimatske promene kao faktor koji izaziva poplave.
Ova meteorološkinja ističe kako su poplave 2014. godine nastale zbog ekstremnih padavina u kombinaciji sa veoma kišnim periodom koji im je prethodio – to je zemljište ostavilo zasićenim i nesposobnijim za upijanje novih padavina.
Konkretno, u tom periodu je u mnogim mestima zapadne i centralne Srbije izmerena rekordna količina padavina (za samo tri dana zabeležene su padavine koje su od tri do četiri puta veće od do tada izmerene prosečne ukupne količine padavina za maj mesec).
Istraživanje sprovedeno nakon poplava ukazuje da je te intenzivne padavine uslovilo sporo kretanje veoma izraženog ciklona, koji se neobično dugo zadržao iznad Panonske nizije. To jeste bio nesvakidašnji događaj, ali su dodatna istraživanja objavljena u međuvremenu pokazala da su njega izazvali „uslovi koji postaju sve češći usled klimatskih promena“.
Anica Kovačević, Nova ekonomija