Kad se politika umeša u potragu za nestalom devojčicom: Ko ometa istragu, a ko ometa javnost?

Potraga za dvogodišnjom devojčicom Dankom Ilić koja je nestala kod Bora proširena je na Austriju. Srpski državljanin koji živi u Beču napravio je snimak na ulici devojčice koja bi mogla biti Danka. Austrijska policija ga je saslušala, a potom i otvorila istragu.

Zajedno sa devojčicom na snimku se vide i dve žene za koje je nezvanično navedeno da su državljanke Rumunije. Zbog sumnje da se može nalaziti i u inostranstvu, u potragu za Dankom Ilić od nedelje se uključio i Interpol.

Šira slika

Priča o snimku došla je do javnosti kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju ujutro saopštio da se „novi trag pojavio u pola tri ujutro“ i da su ga „odmah obavestili o tome“.

Ovo nije prvi put da se predsednik države umešao u policijsku istragu ili sudski postupak, iako mu to ustavne nadležnosti ne dozvoljavaju. Ukratko, predsednik kao vrhovni komnadant Vojske Srbije nema nadležnosti u vezi sa MUP-om Srbije. Čak i ako u redovnim bezbednosnim izveštajima greškom dobije detalje o policijskoj istrazi, ne bi smeo da ih iznosi u javnost.

Najtipičniji primer izlaska predsednika Srbije iz ustavnih nadležnosti bio je kada je rekao da je video dva minuta snimka sa naplatne rampe Doljevac gde je poginula Stanika Gligorijević, pošto je u automobil u kome se nalazila udarilo vozilo u kojem je kao suvozač bio funkcioner Srpske napredne stranke i tadašnji direktor Koridora Srbije Zoran Babić. Ta dva minuta snimka nikada nisu stigla do suda.

Sužena medijska slika

Slučajevi poput nestanka deteta izazivaju veliku pažnju javnosti. To neretko prepoznaju i (tabloidni) mediji koji se svojim izveštavanjem poigravaju sa emocijama čitalaca i gledalaca. Tako smo u prethodnih sedam dana imali prilike da pročitamo čak i da je Danka pronađena (a nije), da je majka odbila poligafsko testiranje (a nije odbila, nego se takvo ispitivanje ne obavlja na trudnim osobama), da je otac odbijao saradnju…

Razlog zašto je medijima ostavljen prostor za spekulaciju leži u činjenici da MUP Srbije u prethodnih nedelju dana nije održao ni jednu konferenciju i saopštio ono što zvanično javnost treba da zna o istrazi. Podaci se daju na kašičicu odabranim medijima, koji ih potom plasiraju na neki svoj način. Tako na primer pukovnica policije gostuje u popularnoj emisiji na televiziji Pink i u udarnom terminu otkriva detalje istrage, umesto da to javno saopšti svim medijima na konferenciji i tako izvesti sve građane ove zemlje.

Zašto se političari mešaju?

A kada (objektivno) izveštavanje nacije zataji, onda je to prostor za političare. Međutim, oni po pravilu donose samo dobre vesti. Verovatno je to razlog zašto se predsednik nije oglašavao o ovom slučaju dok je raskopavano dvorište i okolina kuće u Banjskom Polju i dok je nacija strepela o konačnom ishodu potrage.

Srpska policija nije saopštila da li je u slučaju snimka devojčice iz Beča primenila softver za prepoznavanje lice koji poseduje i na taj način ustanovila da li se radi o Danki. Treba istaći i da predsednik nije naveo da li je taj snimak novi trag na koji misli, čime je unapred stekao alibi od lošeg publiciteta u slučaju da devojčica u Beču nije Danka. Snimak je samo „isplivao“ posle njegovog obraćanja.

Iza kulisa

Politička propaganda u slučaju Danke Ilić viđena je i u saopštenjima MUP-a Srbije, a verovatno u cilju promocije uoči sastavljanja nove Vlade Srbije. Građani su tako na primer saznali da su u potrazi „helikopteri podignuti po naređenju ministra Bratislva Gašića“, iako ministar nije taj koji operativno može, niti sme da sprovodi istragu na terenu, pošto u pravnoj teoriji predstavlja samo civilni nadzor snaga unutrašnje bezbednosti.

Sličnih slučajeva političke zloupotrebe tragedija bilo je i u prošlosti, a nažalost verovatno će ih biti i u budućnosti.

Odbrana od ovakvih stvari mogu biti samo mediji i javnost. Utisak je da su u ovom slučaju zatajili, jer je u prvom planu pronalaženje nestale devojčice, a ono što se dešava u drugom planu lako može da promakne. (Kompas)