Danilo Vuković: TOK je anomalija u mehanizmu koji je izgradila vlast

Ministar kulture u Vladi Srbije Nikoli Selaković optužen je za zloupotrebu položaja i falsifikovanje dokumenata, a pored toga što je počelo suđenje jednom ministru kulture, ovo je u neku ruku presedan budući da je se sudi aktuelnom ministru. „Koliko se ja sećam ovo je prvi slučaj da je optužen ministar koji je na funkciji, ranije smo imali slučaj da su ministri koji su završili svoj mandat bili optuženi za različita krivična dela. I uglavnom su se ti procesi završavali oslobađujućim presudama, dakle Tužilaštvo nije uspevalo da dokaže krivicu ministara“, kaže profesor Pravnog fakulteta Danilo Vuković.

„Ja u ovom slučaju optužnice protiv ministra Selakovića vidim zapravo kako izgleda kada u društvu postoji makar jedna institucija koja ima elementarni nagon i podsticaj da radi po zakonu. I u tom smislu, ovo jeste presedan i može biti jedan mali pokazatelj kako bismo mi živeli kada bismo uspeli da povratimo demokratske principe i da malo revitalizujemo vladavinu prava“, ocenjuje profesor Vuković sa Katedre za teoriju, sociologiju i filozofiju prava.

Mi nemamo ni pravosuđe, niti slobodne izbore

On naglašava da bi aktivnost građanstva koja više od godinu dana trebalo da rezultira konkretnim posledicama u okviru sistema. „To znači da ako smo se mi kao građani bunili na ulicama 12 meseci, blokirali, demonstrali – mi smo zapravo kao društvo pozivali nosioce vlasti na odgovornost, i ta vrsta pritisaka suštinski najveće efekte pokazuje kada može da aktivira mehanizme koji imaju zube.“

Danilo Vuković je u razgovoru za Kompas naveo da bi ti pritisci trebalo da proizvedu pravnu ili političku odgovornost. „Mehanizmi koji proizvode pravnu odgovornost su nezavisno pravosuđe, a politička odgovornost slobodni izbori. Mi suštinski nemamo ni jedno ni drugo. Imamo neke pukotine u tom relativno monolitnom mehanizmu koje je vlast uspostavila“, navodi Vuković.

„Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) je u ovom trenutku jedna od tih pukotina. Ona je zapravo sistemska greška“, zaključuje profesor.

Selaković se tereti da nizom nezakonitih radnji doveo do stvaranja dokumenata neistinite sadržine, koje je dovelo do ukidanja statusa zaštićenog kulturnog dobra zgradi Generalštaba. Na tom mestu je, po zamisli vlasti, trebalo da se omogući izgradnja Trampovog hotela i to preko njegovog zeta Džareda Kušnera.

U optužnom predlogu Tužilaštva za organizovani kriminal stoji da je ministar Nikola Selaković prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja, a za to Tužilaštvo traži kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.Pored Selakovića, na optužničkoj klupi nalazi se Goran Vasić, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Aleksandar Ivanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, kao i Slavica Jelača, zaposlena u Ministarstvu kulture.

„Svet u kome mi živimo u nauci objašnjavamo kao neka vrsta dualnog poretka, dvostrukog pravnog poretka. Imate sa jedne strane pravni poredak koji važi za vas i mene, u kojem smo mi kažnjivi i ovaj drugi u kojem suštinski postoji nekažnjivost zato što su ga partijske mreže zarobile.

E sada, ovo što sada mi vidimo je po mom sudu – ja nemam insajderske uvide nego posmatram kao naučnik koji analzira, samo jedna anomalija. Jer da je taj sistem zaista funkcionalan mogao bi da proizvede neku pravnu ili političku odgovornost, mi bismo to videli u poslednjih 15 godina i ne samo u 15 već i u 35 godina koliko pokušavamo da izgradimo demokratiju“, kaže Vuković.

Anomalije u sistemu

A neslobodni izbori koštaju. Centar za istraživačko novinarstvo objavilo je da je na lokalnim izborima u Negotinu, Mionici i Sečnju u novembra prošle godine Srpska napredna stranka (SNS) za kampanju izdvojila oko 12 miliona dinara. Kako navode, najviše novca otišlo je za političku kampanju u Negotinu, gde je vladajuća stranka potrošila 7,5 miliona dinara: skoro 10 puta više u odnosu na izbore u 2021. godine.

„Ne može vlast da potroši toliko novca na celoj teritoriji Srbije koliko može u jednoj ili dve opštine i za njih će zapravo izazov biti velike gradske opštine. Ali, istovremeno ne možemo da zaboravimo da oni ipak imaju podršku“, kaže profesor Pravnog fakulteta Danilo Vuković.

„U ovom trenutku Srpska napredna stranka ima veoma veliku podršku birača i nisu svi birači ni ucenjeni ni potkupljeni. Ima ljudi koji veruju da je to dobra politika ili od nje bolje žive ili imaju nadu da će da donese poboljšanje u budućnosti. Njihova podrška opada i oni su sada u jednoj zoni u kojoj nisu baš sasvim sigurni šta je najbolja strategija.“

Ipak, profesor ne isključuje da će pristup Srpske napredne stranke na sledećim, potencijalnim izborima biti usmeren ka slabljenju podrške suparnicima. „Njihova strategija će verovatno biti da će pokušati da razbiju front koji će se stvoriti protiv njih kao neka vrsta opozicionog fronta.

Jer u ovom trenutku SNS najviše odgovara da smanje entuzijazam opozicionih birača, a to će postići tko što će ih ubediti da opoziciono delovanje nema smisla i da nema nade da se nešto promeni. Mislim da sada ponovo ulazimo u neku vrstu psihološko-emotivne utakmice gde će zadatak opozicije i studentske liste (ako se ona formalizuje) biti da pokaže da postoji nada, nada proizvodi mobilizaciju i u tom slučaju onda će sposobnost vlasti da razbije taj front biti manja. Vlast će naravno pokušavati da unese konfuziju i demotivisanost koja bi dovela do apatije“, kaže Vuković.

Nego ko?

Pojedini iz vlasti, ali i u opštoj javnosti spekulišu o političkom programu i ideološkim odrednicama studentske liste. Međutim, politika i ideologija nije jasno izražena u vladajućoj koaliciji i vodećoj Srpskoj naprednoj stranci. Sa najavama predsednika Aleksandra Vučića da neće menjati Ustav Republike Srbije kako bi sebi dodelio još jedan mandat, kao i spekulacijama u javnosti da će se vratiti na mesto premijera, ostaje pitanje ko je drugo zvučno ime koje ima politički kapital da povuče jednaki odziv birača.

Ipak, profesor Vuković ne ističe idealizaciju jednog čoveka kao glavni razlog za veliku podršku režimu, već kontinuirano, beskrupulozno medijsko prisustvo.

„Vlast proizvodi neku vrstu kulta ličnosti, nisam siguran da je Vučić ta vrsta ličnosti koja može da proizvede snažan kult, ali do neke granice to sigurno objašnjava podršku. Sa druge strane deo podrške SNS proističe iz toga što neki ljudi žive bolje nego što su živeli pre 15 godina. To je toliko jasno iz različitih podataka i moramo to da priznamo kao neku vrstu uspeha. Smanjili su nezaposlenost, povećali su prihode ljudima koji nisu imali nikakve koristi od režima DS/DSS-a (Demokratske stranke/Demokratske stranke Srbije) i istovremeno zapravo su politički vešto uspostavili kontrolu nad medijima.“

Danilo Vuković navodi da je osim sveprisutnosti u medijskom prostoru bitan i rečnik, ton i način komunikacije.

„Taj stepen kontrole nad medijima i spremnost da se prekrše pravila dobrog ukusa, demokratske komunikacije, neformalne norme i konvencije na kojima počivaju svi procesi, to je dodalo vrednost na medijsku kontrolu“, kaže Vuković i dodaje: „I pre 15 godina je postojao medijski monopol. I (Boris) Tadić je imao ogromnu količinu medijske moći samo što nije imao tu količinu spremnosti da prekrši sve norme koje nas vezuju za jedno pristojno i civilizovano društvo.“

Prema procenama profesora, u tome je Srpska napredna stranka uspešna i vešta, i na takav način ostvaruje polarizaciju društva. „Ta polarizacija ide to te tačke da su mene recimo ljudi pitali kada sam gostovao na reimo prorežimskoj televiziji šta ti je to trebalo. Ja mislim da moramo da razgovaramo. Ja moram da razgovaram sa mojim kolegom koji ne misli kao ja. E, ta tačka je najveći uspeh Vučićeve vlasti što je uspeo da nas oduči od razgovora“, zaključuje profesor Vuković.

Vasilija Antonijević / Kompas

Pročitajte i